Izbor srednje škole je za osmake velika odluka. Iako roditelji često očekuju da dete razmišlja o svojim interesovanjima, sposobnostima, bodovima i budućem zanimanju, u praksi se često dešava nešto sasvim drugo: dete želi da upiše školu zato što tamo idu njegovi drugovi.
Roditelj tada može da se zabrine i pomisli: „Zar je moguće da mu je društvo važnije od budućnosti?“ Međutim, za dete od 14 ili 15 godina društvo zaista ima ogroman značaj. U tom uzrastu vršnjaci nisu samo društvo za odmor i dopisivanje, već važan deo osećaja sigurnosti, pripadnosti i samopouzdanja.
Zato nije dovoljno detetu samo reći: „Ne možeš da biraš školu po drugovima.“ Mnogo je korisnije razumeti zašto to radi, a zatim mu pomoći da odluku donese zrelije.
Zašto je deci toliko važno gde idu drugovi?
Na kraju osnovne škole dete se nalazi u osetljivom periodu. Završava poznato okruženje, rastaje se od odeljenja, susreće se sa malom maturom, bodovima, listom želja i neizvesnošću. Sve to može delovati zbunjujuće i stresno.
U takvoj situaciji poznato društvo deluje kao sigurnost.
Dete često ne razmišlja ovako: „Biram školu samo zbog druga.“ Ono zapravo misli: „Biće mi lakše ako ne budem sam.“
To je veoma važno razumeti. Iza izbora po drugovima često ne stoji neozbiljnost, već strah od nepoznatog.
Dete se plaši novog okruženja
Prelazak iz osnovne u srednju školu za mnogu decu izgleda kao veliki korak. Nova zgrada, novi nastavnici, novi predmeti, novi učenici, drugačija pravila i veća očekivanja.
Ako dete ima druga ili drugaricu koji idu u istu školu, oseća da će bar nešto ostati poznato. To mu daje osećaj kontrole.
Roditelj može da pomogne tako što neće ismevati taj strah. Umesto rečenice:
„Nećeš valjda da ideš za drugom kao malo dete“,
bolje je reći:
„Razumem da ti je lakše kada znaš da će tamo biti neko poznat. Ali hajde da vidimo da li ta škola stvarno odgovara tebi.“
Tako dete oseća da ga roditelj razume, ali se razgovor ipak vraća na pravi kriterijum: da li škola odgovara detetu.
Deca često ne poznaju dovoljno sebe
Odraslima je lakše da kažu: „Biraj prema sklonostima.“ Ali dete često ne zna jasno koje su njegove sklonosti.
Neka deca znaju šta vole, ali ne znaju kako se to povezuje sa školom. Neka vole računare, ali ne znaju razliku između korišćenja telefona i ozbiljnog učenja programiranja. Neka vole da pomažu drugima, ali ne znaju šta zaista znači medicinska škola. Neka vole crtanje, ali ne znaju kakve mogućnosti postoje u dizajnu, arhitekturi ili umetničkim školama.
Kada dete ne poznaje dovoljno sebe, najlakše mu je da se uhvati za ono što poznaje: društvo.
Zato roditelj treba da pomogne detetu da razmisli o sebi kroz konkretna pitanja:
- Koji predmeti ti najlakše idu?
- U kojim aktivnostima najbrže izgubiš pojam o vremenu?
- Da li više voliš da radiš sa ljudima, brojevima, računarima, alatima, tekstom ili idejama?
- Da li voliš teorijsko učenje ili praktičan rad?
- Šta ti je u školi najnapornije?
- Šta nikako ne bi voleo/la da radiš svaki dan?
Ova pitanja su korisnija od pitanja: „Šta ćeš da upišeš?“ Dete tada ne mora odmah da zna konačan odgovor, već počinje da razmišlja o sebi.
Drugovi mogu promeniti odluku
Jedan od problema kod izbora škole po društvu jeste to što se planovi drugova lako menjaju.
Danas dete kaže: „Milan i ja ćemo zajedno u tu školu.“ Posle završnog ispita Milan možda nema dovoljno bodova. Ili promeni listu želja. Ili ga roditelji usmere na drugi smer. Ili oboje upišu istu školu, ali različita odeljenja i različite smene.
Čak i ako upišu isti smer, to ne znači da će sve ostati isto. U srednjoj školi se brzo formiraju nova društva. Deca upoznaju nove vršnjake, menjaju interesovanja i navike.
Zato izbor škole ne treba da zavisi od tuđe odluke.
Praktično pitanje koje roditelj može postaviti detetu jeste:
„Da tvoj drug na kraju ne upiše tu školu, da li bi ti i dalje želeo/la da ideš tamo?“
Ako dete odgovori „ne“, to je znak da škola verovatno nije izabrana zbog stvarnog interesovanja.
Deca često biraju sigurnost umesto razvoja
Izbor po drugovima najčešće je izbor poznatog. Ali škola treba da bude i prostor za razvoj.
Dete u srednjoj školi treba da upozna nove ljude, nove oblasti, nove načine rada i nove mogućnosti. Ako bira samo ono što mu je trenutno udobno, može propustiti školu koja bi mu mnogo više odgovarala.
Naravno, nije pogrešno ako dete upiše školu u koju ide i njegov drug, ukoliko ta škola zaista odgovara njegovim interesovanjima i sposobnostima. Problem nastaje kada je društvo jedini razlog.
Zato roditelj treba da pravi razliku između dve situacije:
| Situacija | Procena |
|---|---|
| Dete želi školu koja mu odgovara, a tamo ide i drug | U redu |
| Dete želi školu samo zato što tamo ide drug | Rizično |
| Dete odbija bolju opciju samo da se ne bi odvojilo od društva | Potrebna podrška |
| Dete nema svoje razloge za izbor škole | Potrebno dodatno istraživanje |
Cilj nije odvojiti dete od drugova po svaku cenu. Cilj je da društvo ne bude glavni razlog za odluku.
Uticaj grupe je veoma jak
U osmom razredu često se među učenicima stvori atmosfera: „Svi idemo tamo.“ Dete tada može imati osećaj da će biti izbačeno iz društva ako izabere drugačije.
Nekada dete ne bira školu koju želi, već školu koja mu omogućava da ostane deo grupe. To posebno važi za decu koja su nesigurna, povučena ili se plaše da će teško pronaći novo društvo.
Roditelj treba pažljivo da razgovara o tome. Nije dobro odmah napasti drugare ili reći: „To društvo ti nije važno.“ Detetu jeste važno.
Bolje je reći:
„Lepo je što želiš da ostaneš sa društvom, ali važno je da tvoja škola bude dobra za tebe. Drugare možeš viđati i van škole.“
Ova rečenica ne umanjuje značaj prijateljstva, ali pokazuje da prijateljstvo ne mora zavisiti od iste škole.
Kako roditelj može da pomogne detetu da razmišlja zrelije?
Najvažnije je da roditelj ne vodi razgovor kroz zabrane, već kroz pitanja i poređenje opcija.
Umesto:
„Nećeš tamo samo zato što ide drug“,
bolje je reći:
„Hajde da uporedimo tu školu sa još dve škole koje ti odgovaraju.“
Na taj način dete ne oseća da mu se odmah oduzima izbor, već uči da izbor treba proveriti.
Napravite tabelu za poređenje škola
Jedan praktičan način jeste da zajedno napravite tabelu. U nju unesite škole koje dete razmatra.
| Pitanje | Škola A | Škola B | Škola C |
|---|---|---|---|
| Da li me zanimaju predmeti? | |||
| Da li imam dovoljno bodova? | |||
| Da li mi odgovara način rada? | |||
| Da li mogu posle na fakultet? | |||
| Da li mi odgovara udaljenost? | |||
| Da li bih je izabrao/la i bez drugova? | |||
| Koliko mi se zaista dopada? |
Ova tabela pomaže detetu da vidi da izbor škole nije samo pitanje osećaja, već i razmišljanja.
Posebno je važno pitanje: „Da li bih ovu školu izabrao/la i bez drugova?“
Ako je odgovor negativan, škola ne treba da bude visoko na listi želja.
Razdvojite prijateljstvo od školovanja
Roditelji mogu pomoći detetu da shvati da prijateljstvo ne prestaje ako deca ne idu u istu školu.
Danas deca imaju mnogo načina da ostanu u kontaktu: viđanje posle škole, zajednički treninzi, dopisivanje, rođendani, šetnje, zajedničko učenje. Srednja škola ne mora da prekine prijateljstvo.
Možete detetu reći:
„Ako ste pravi drugovi, ostaćete bliski i ako ne budete u istoj školi. A u novoj školi ćeš upoznati još ljudi.“
Ova poruka može smanjiti strah od odvajanja.
Proverite šta dete zaista zna o toj školi
Ako dete želi školu zbog druga, pitajte ga konkretno:
- Koji se smer tačno upisuje?
- Koji se predmeti uče?
- Šta ti se kod te škole dopada osim društva?
- Šta bi mogao/la posle te škole?
- Da li znaš koliko bodova je bilo potrebno prethodnih godina?
- Da li znaš kakva je praksa, ako je stručna škola?
- Da li znaš koliko je škola zahtevna?
Ako dete ne zna odgovore, to ne znači da ga treba kritikovati. To znači da izbor još nije dovoljno promišljen.
Tada možete reći:
„Hajde prvo da saznamo više, pa da vidimo da li je to stvarno dobra opcija.“
Pomozite detetu da upozna svoje sklonosti
Dete ne može da bira po sklonostima ako ih nije osvestilo.
Zato je korisno da zajedno napravite mali „profil deteta“. Ne mora biti ništa komplikovano. Dovoljno je da napišete odgovore na nekoliko pitanja.
Šta detetu dobro ide?
Na primer:
- matematika,
- jezici,
- biologija,
- tehničko crtanje,
- informatika,
- komunikacija,
- organizacija,
- praktičan rad,
- kreativno izražavanje.
Šta dete voli?
To nije uvek isto što i ono u čemu ima peticu. Neko dete ima dobru ocenu iz predmeta koji ne voli, a slabiju iz oblasti koja ga stvarno zanima, ali mu nedostaje podrška.
Šta dete ne voli?
Ovo je često veoma korisno. Ako dete ne voli rad sa ljudima, medicinska škola možda nije najbolji izbor. Ako ne voli matematiku, treba pažljivo razmotriti IT i tehničke smerove. Ako ne voli dugo učenje teorije, gimnazija može biti naporna.
Kakav način rada mu odgovara?
Neka deca vole knjigu, čitanje i teoriju. Neka vole praktičan rad. Neka vole računare. Neka vole da razgovaraju. Neka vole da stvaraju rukama.
Kada dete bolje razume svoj način učenja, lakše bira školu.
Uključite nastavnika ili stručnu osobu
Roditelji poznaju dete iz porodičnog okruženja, ali nastavnici ga vide u školskoj situaciji. Zato razgovor sa razrednim starešinom, pedagogom, psihologom ili predmetnim nastavnikom može biti veoma koristan.
Nastavnik može reći:
- da li dete ima radne navike za gimnaziju,
- da li je uporno u rešavanju problema,
- da li mu više odgovara teorija ili praksa,
- koje oblasti mu prirodno leže,
- gde pokazuje najviše interesovanja.
Ako je dete veoma neodlučno, profesionalna orijentacija može dodatno pomoći. Ona ne treba da odluči umesto deteta, već da pokaže u kom pravcu dete ima najviše sklonosti i interesovanja.
Ne omalovažavajte detetove drugove
Roditelji ponekad, iz brige, kažu:
„Ti drugovi ti neće birati budućnost.“
„Nećeš valjda da ideš za njima.“
„Pusti društvo, gledaj sebe.“
Iako ove rečenice imaju smisla, dete ih često doživi kao napad. Tada počinje da brani svoje drugove umesto da razmišlja o školi.
Bolje je priznati značaj društva:
„Razumem da ti je važno da budeš sa poznatim ljudima. To je normalno. Ali hajde da vidimo da li je ta škola dobra za tebe i ako društvo ne bude tamo.“
Ovakav ton otvara razgovor.
Kada je u redu izabrati istu školu kao drug?
Nije svako biranje škole sa drugom pogrešno.
To može biti potpuno u redu ako:
- dete ima stvarno interesovanje za taj smer,
- škola odgovara njegovim sposobnostima,
- dete zna šta se u toj školi uči,
- postoji realna šansa za upis,
- izbor ima smisla i bez prisustva drugova.
Drugim rečima, ako je društvo dodatni plus, a ne glavni razlog, izbor može biti dobar.
Problem je samo kada dete nema nijedan drugi argument osim: „Tamo ide moj drug.“
Kako razgovarati ako dete uporno insistira?
Ako dete uporno govori da želi samo jednu školu zato što tamo ide društvo, ne ulazite odmah u sukob. Pokušajte razgovor u tri koraka.
Prvi korak: priznajte osećanje
„Vidim da ti je važno da ne budeš sam/a i da ti znači što tamo idu drugovi.“
Drugi korak: vratite razgovor na dete
„Ali važno je da škola odgovara tebi, tvojim interesovanjima i načinu učenja.“
Treći korak: tražite proveru izbora
„Hajde da pronađemo bar tri razloga zašto je ta škola dobra za tebe, a da nisu drugovi.“
Ako dete ne može da navede nijedan razlog, izbor treba dodatno razmotriti.
Šta roditelj ne treba da radi?
Roditelj ne treba da:
- ismeva dete zbog želje da bude sa društvom,
- omalovažava njegove drugare,
- naređuje bez objašnjenja,
- poredi dete sa drugom decom,
- nameće školu samo zato što je roditelju logična,
- govori da će dete „upropastiti budućnost“ ako pogreši.
Takav pristup pojačava otpor i strah.
Mnogo je bolje voditi dete kroz pitanja, poređenje i konkretne informacije.
Za kraj
Deca često biraju srednju školu po drugovima zato što im društvo daje osećaj sigurnosti u trenutku kada se suočavaju sa velikom promenom. To ne znači da su neozbiljna ili da ne razmišljaju o budućnosti. Najčešće znači da im je potrebna pomoć da razdvoje strah od nepoznatog od stvarnih interesovanja.
Roditelji treba da prihvate da je društvo detetu važno, ali i da ga nežno usmere ka zrelijem izboru. Ključno pitanje nije: „Gde idu tvoji drugovi?“, već: „Koja škola najviše odgovara tebi?“
Ako dete nauči da školu bira prema svojim sklonostima, sposobnostima i ciljevima, a ne samo prema društvu, veća je šansa da će u srednjoj školi biti motivisano, sigurnije i zadovoljnije svojim izborom.
