Skoro svaki roditelj je bar jednom doživeo ovu situaciju.
Veče je. Test je sutra. Dete odjednom vadi knjige, sveske, radne listove i kaže:
„Moram još samo ovo da naučim.“
Roditelj ga pogleda i pomisli:
„Još samo ovo? Pa gde si bio prethodnih sedam dana?“
Tada kreće poznati scenario. Roditelj se nervira, dete se brani, atmosfera u kući postaje napeta, a učenje se pretvara u stresnu trku sa vremenom.
I onda se postavlja pitanje:
Da li je učenje noć pred test katastrofa ili nešto što se deci jednostavno dešava?
Odgovor nije potpuno crno-beli.
Nije dobro ako dete stalno uči samo noć pred test. Ali nije ni kraj sveta ako se to ponekad dogodi. Važno je da roditelj razume zašto se to dešava i kako da reaguje tako da pomogne detetu, a ne da dodatno poveća pritisak.
Zašto deca ostavljaju učenje za poslednji trenutak?
Roditelji često prvo pomisle da je dete lenjo ili neodgovorno. Nekada tu ima istine, ali vrlo često iza odlaganja stoji nešto drugo.
Dete možda ne zna odakle da počne. Gradivo mu deluje preveliko, pa ga odlaže. Možda misli da ima dovoljno vremena. Možda potcenjuje test. Možda se plaši neuspeha, pa mu je lakše da se pravi da problem ne postoji.
Kod neke dece postoji i navika da čekaju pritisak. Tek kada osete da je test blizu, dobiju osećaj hitnosti i tada se pokrenu.
Problem je što tada učenje više liči na gašenje požara nego na pravo razumevanje.
Da li se nešto može naučiti noć pred test?
Može.
Ali treba biti realan.
Noć pred test dete može da obnovi važne pojmove, nauči osnovne definicije, uradi nekoliko tipičnih zadataka i podseti se najvažnijih pravila. Može da popravi sigurnost u gradivu koje je već ranije bar delimično učilo.
Ali teško može duboko da razume potpuno novo gradivo, posebno ako je reč o matematici, fizici, hemiji ili zadacima koji traže vežbu.
Zato roditelj ne treba da kaže:
„Nema od toga ništa.“
Ali ne treba ni da se pravi da je sve idealno.
Bolje je reći:
„Još možemo nešto da uradimo večeras, ali hajde da izaberemo najvažnije.“
Najgora reakcija roditelja: svađa umesto plana
Kada roditelj vidi da dete uči u poslednjem trenutku, često krene sa rečenicama:
„Lepo sam ti govorio.“
„Nikad me ne slušaš.“
„Sam si kriv.“
„Sad neka ti bude.“
Ove rečenice su možda razumljive, ali u tom trenutku ne pomažu.
Dete već zna da je zakasnilo. Čak i ako to ne priznaje, oseća pritisak. Ako roditelj tada doda kritiku, dete može da se zatvori, rasplače, naljuti ili potpuno izgubi volju.
Noć pred test nije najbolje vreme za veliko predavanje o odgovornosti. To može doći kasnije.
Te večeri je važnije pitanje:
„Šta sada možemo najpametnije da uradimo?“
Šta roditelj treba da uradi te večeri?
Prvo, treba smiriti situaciju.
Umesto nervoze, uvedite red. Dete ne treba da skače sa jedne lekcije na drugu, da čita sve od početka ili da panično prepisuje svesku.
Pomozite mu da napravi kratak plan.
Na primer:
1. Šta sigurno dolazi na testu?
2. Šta dete već zna?
3. Šta najviše greši?
4. Šta može realno da se ponovi za večeras?
5. Kada se prekida učenje i ide na spavanje?
Ovo poslednje je veoma važno. Ako dete uči do dva ujutru, sutra može biti umorno, nervozno i nepažljivo. Ponekad je sat vremena sna korisnije od još jednog sata polovičnog učenja.
Kako izabrati šta učiti noć pred test?
Kada nema mnogo vremena, ne uči se sve podjednako.
Najpre treba preći ono što donosi najviše sigurnih poena.
Ako je test iz fizike ili matematike, bolje je uraditi nekoliko osnovnih i srednjih zadataka nego pokušavati najteže zadatke bez razumevanja.
Ako je test iz istorije, biologije ili geografije, bolje je izdvojiti najvažnije pojmove, uzroke, posledice, podele i ključne primere, nego čitati lekciju pet puta bez plana.
Ako je test iz jezika, korisno je preći pravila, primere i česte greške.
Učenje noć pred test treba da bude praktično, kratko i usmereno.
Najbolje pitanje nije:
„Koliko još imaš da učiš?“
već:
„Šta je najvažnije da znaš za prolaz, a šta za bolju ocenu?“
Šta ako dete kaže: „Ne znam ništa“?
Ovo roditelje najviše uplaši.
Ali rečenica „ne znam ništa“ često ne znači baš ništa. Nekad dete samo oseća paniku, pa mu deluje da je sve zaboravilo.
Tada nemojte odmah vikati.
Bolje je reći:
„U redu, hajde da ne gledamo sve odjednom. Počinjemo od prvog pitanja.“
ili:
„Ne moraš sada da znaš sve. Hajde da vidimo šta možeš da naučiš za narednih 30 minuta.“
Kada se gradivo podeli na manje delove, dete često shvati da ipak nešto zna. To smanjuje strah i vraća osećaj kontrole.
Šta ako dete kaže: „Lako ću ja to“?
Druga česta situacija je suprotna. Dete deluje previše opušteno.
Kaže:
„Ma znam ja to.“
„To je lako.“
„Sutra ću se snaći.“
Roditelj tada ne treba odmah da ulazi u raspravu. Bolje je tražiti kratak dokaz kroz zadatak ili pitanje.
Možete reći:
„Odlično ako znaš. Hajde samo da uradiš tri primera, da budeš siguran.“
ili:
„Neću da te ispitujem dugo. Samo mi pokaži jedan zadatak iz najtežeg dela.“
Ako dete zaista zna, brzo će pokazati. Ako ne zna, biće jasnije gde treba pomoći.
Telefon je najveći neprijatelj učenja u poslednjem trenutku
Ako dete već uči noć pred test, telefon ne bi trebalo da bude pored njega.
Ne zato što je telefon „zlo“, već zato što odvlači pažnju. Dete pročita dve rečenice, pa pogleda poruku. Uradi jedan zadatak, pa proveri mreže. Posle pola sata ima osećaj da uči, a zapravo je izgubilo koncentraciju.
Zato je korisno reći:
„Pošto je test sutra, telefon ide van stola dok završiš ovaj deo.“
Još bolje:
„Radiš 25 minuta bez telefona, pa praviš kratku pauzu.“
Kratki intervali su često bolji od dugog sedenja nad knjigom bez prave pažnje.
Kada završiti učenje?
Ovo je važno pitanje.
Roditelji često misle: „Neka uči dok sve ne završi.“
Ali ako je kasno, a dete je umorno, učenje postaje sve slabije. Tada dete čita, ali ne pamti. Radi zadatke, ali pravi glupe greške. Postaje nervozno i sutra ulazi na test iscrpljeno.
Zato treba postaviti granicu.
Na primer:
„Učiš do 22:30. Posle toga spremanje za spavanje.“
ili:
„Još ova dva zadatka i jedno kratko ponavljanje, pa završavamo.“
San je deo pripreme za test. Odmorno dete bolje razmišlja, pažljivije čita zadatke i lakše se seti onoga što zna.
Šta reći detetu pred spavanje?
Pred spavanje ne treba držati govor o tome kako je sve moglo drugačije.
To dete neće učiniti spremnijim za test. Samo će ga dodatno opteretiti.
Bolje je reći:
„Uradio/la si ono što je moglo večeras. Sutra pažljivo čitaj pitanja i prvo radi ono što znaš.“
ili:
„Nije idealno što je ostalo za poslednji trenutak, ali sada je najvažnije da se odmoriš.“
ili:
„Posle testa ćemo razgovarati kako sledeći put da ne dođemo u ovu situaciju.“
Ovo je mirna, ali jasna poruka. Ne opravdava lošu organizaciju, ali ne pravi dodatnu paniku.
Posle testa dolazi pravi razgovor
Ako dete stalno uči noć pred test, tada je potreban ozbiljniji razgovor, ali ne u najstresnijem trenutku.
Najbolje je razgovarati dan posle testa, kada se emocije smire.
Možete pitati:
„Kako ti je bilo da učiš sve u poslednjem trenutku?“
„Šta ti je najviše smetalo?“
„Da li bi ti bilo lakše da smo krenuli dva dana ranije?“
„Šta možemo sledeći put drugačije?“
Cilj nije da dete prizna krivicu, već da nauči iz iskustva.
Dobar zaključak može biti:
„Sledeći put krećemo ranije, ali ne tako što ću ja vikati, nego tako što ćemo napraviti mali plan.“
Kako sprečiti učenje noć pred test?
Najbolje rešenje nije veliko učenje sedam dana ranije, ako dete nema tu naviku. Za početak je dovoljno uvesti male korake.
Na primer:
Dva dana pre testa dete pregleda lekcije.
Dan pre testa radi zadatke i ponavlja najvažnije.
Veče pred test služi samo za kratko obnavljanje.
To je mnogo bolje nego da se sve ostavi za poslednju noć.
Roditelj može uvesti jednostavno pitanje:
„Kada je sledeći test i koji je prvi mali korak?“
Ne mora dete odmah postati savršeno organizovano. Dovoljno je da svaki put malo manje uči u poslednjem trenutku.
Da li je učenje noć pred test katastrofa?
Ako se desi jednom — nije katastrofa.
Ako se dešava stalno — jeste znak da dete nema dobru organizaciju, radne navike ili sigurnost u učenju.
Ali čak i tada nije razlog za paniku, već za promenu sistema.
Važno je da roditelj ne posmatra svaku situaciju kao dokaz da je dete neodgovorno. Bolje je posmatrati je kao poruku:
„Ovom detetu treba pomoć da nauči kako da planira.“
Kratak vodič za roditelje: šta da uradite kada dete uči noć pred test?
Ne počinjite svađu.
Ne držite predavanje od pola sata.
Ne govorite: „Nema od toga ništa.“
Pomozite detetu da izabere najvažnije.
Sklonite telefon.
Podelite učenje na kratke delove.
Ne dozvolite učenje do duboko u noć.
Pred spavanje smirite dete.
Posle testa razgovarajte o boljem planu za sledeći put.
Zaključak
Učenje noć pred test nije idealno, ali nije uvek katastrofa.
Katastrofa nastaje onda kada se ista greška ponavlja, a niko iz nje ništa ne nauči.
Ako dete jednom ostavi učenje za poslednji trenutak, pomozite mu da izvuče maksimum iz te večeri. Ako to radi stalno, pomozite mu da izgradi bolji sistem.
Roditelj u toj situaciji ne treba da bude ni sudija ni spasilac. Najbolje je da bude miran vodič.
Poruka detetu može biti jednostavna:
„Večeras ćemo uraditi ono što možemo. A sledeći put ćemo krenuti ranije, da ti bude lakše.“
To je istovremeno podrška i granica. A deci je često potrebno baš to.
