Upis u srednju školu je jedan od važnijih trenutaka u školovanju deteta. Roditelji tada često imaju mnogo pitanja: koliko bodova dete nosi iz škole, koliko može da osvoji na završnom ispitu, kako se popunjava lista želja i zašto učenik sa dobrim uspehom ponekad ne uspe da upiše baš ono što je želeo.
Da bi izbor škole bio mirniji i realniji, važno je da roditelji razumeju kako funkcioniše bodovanje.
Koliko ukupno bodova učenik može da ima?
Učenik pri upisu u srednju školu može da ostvari najviše 100 bodova. Ti bodovi se dobijaju iz dva glavna dela:
| Osnov za bodovanje | Maksimalan broj bodova |
|---|---|
| Uspeh iz 6, 7. i 8. razreda | 60 bodova |
| Završni ispit, odnosno mala matura | 40 bodova |
| Ukupno | 100 bodova |
Prema važećem pravilniku, opšti uspeh iz šestog, sedmog i osmog razreda nosi najviše 60 bodova, dok završni ispit nosi najviše 40 bodova.
Kako se računaju bodovi iz škole?
Bodovi iz škole računaju se na osnovu opšteg uspeha na kraju šestog, sedmog i osmog razreda.
Formula je jednostavna:
prosek iz 6. razreda + prosek iz 7. razreda + prosek iz 8. razreda, pa sve to pomnoženo sa 4
Na primer:
| Razred | Prosek |
|---|---|
| 6. razred | 4,50 |
| 7. razred | 4,70 |
| 8. razred | 4,80 |
Računanje:
4,50 + 4,70 + 4,80 = 14,00
14,00 × 4 = 56 bodova
To znači da učenik iz škole nosi 56 bodova.
Najviše što učenik može da ponese iz škole jeste 60 bodova. To se dobija kada ima prosek 5,00 u šestom, sedmom i osmom razredu:
5,00 + 5,00 + 5,00 = 15,00
15,00 × 4 = 60 bodova
Zato je važno da roditelji znaju da se za upis ne gleda samo uspeh iz osmog razreda, već i uspeh iz šestog i sedmog razreda.
Kako se boduje završni ispit?
Završni ispit donosi najviše 40 bodova. Učenici polažu tri testa:
| Test | Maksimalan broj bodova za upis |
|---|---|
| Srpski, odnosno maternji jezik | 14 bodova |
| Matematika | 14 bodova |
| Treći test, izabrani predmet | 12 bodova |
| Ukupno | 40 bodova |
Na portalu „Moja srednja škola“ navedeno je da učenik može da ostvari najviše 14 bodova na testu iz srpskog, odnosno maternjeg jezika, 14 bodova na testu iz matematike i 12 bodova na trećem testu.
U praksi to znači:
- srpski jezik: broj osvojenih poena × 0,7
- matematika: broj osvojenih poena × 0,7
- izabrani predmet: broj osvojenih poena × 0,6
Primer:
| Test | Poeni na testu | Računanje | Bodovi za upis |
|---|---|---|---|
| Srpski jezik | 16 | 16 × 0,7 | 11,2 |
| Matematika | 14 | 14 × 0,7 | 9,8 |
| Fizika | 18 | 18 × 0,6 | 10,8 |
Ukupno sa završnog ispita:
11,2 + 9,8 + 10,8 = 31,8 bodova
Ako je učenik iz škole poneo 56 bodova, ukupan broj bodova bio bi:
56 + 31,8 = 87,8 bodova
Zašto završni ispit može mnogo da promeni?
Nekada roditelji misle: „Moje dete je odlično, sigurno će upisati željenu školu.“ Međutim, to ne mora uvek biti tačno.
Razlog je jednostavan: završni ispit nosi čak 40 bodova. To znači da učenik koji ima nešto slabiji uspeh iz škole, ali veoma dobro uradi malu maturu, može prestići učenika koji je imao bolji školski uspeh, ali slabije uradi završni ispit.
Na primer:
| Učenik | Bodovi iz škole | Bodovi sa završnog | Ukupno |
|---|---|---|---|
| Učenik A | 59 | 28 | 87 |
| Učenik B | 55 | 36 | 91 |
Iako je učenik A imao bolji uspeh iz škole, učenik B ima više ukupnih bodova jer je bolje uradio završni ispit.
Zato je važno da dete završni ispit shvati ozbiljno, čak i ako ima odlične ocene.
Šta znači „prag“ za upis?
Roditelji često pitaju: „Koliko bodova treba za određenu školu?“
Tu je važno razumeti jednu stvar: ne postoji unapred potpuno siguran broj bodova koji garantuje upis u neku školu. Broj potrebnih bodova zavisi od više faktora:
- koliko učenika želi isti smer,
- koliko mesta ima u tom smeru,
- koliko bodova imaju drugi učenici koji konkurišu,
- koliko je škola popularna te godine.
Zbog toga se svake godine formira nova rang-lista.
Ako je prethodne godine za neki smer trebalo 82 boda, to ne znači da će i ove godine biti isto. Može biti 80, ali može biti i 85 ili više.
Zato je najbolje da roditelji gledaju bodove iz prethodnih godina kao orijentaciju, a ne kao garanciju.
Kako funkcioniše lista želja?
Lista želja je jedan od najvažnijih koraka pri upisu. Na njoj učenik navodi škole i smerove koje želi da upiše, redom od najveće ka manjoj želji.
Najvažnije pravilo je:
Na prvo mesto treba staviti ono što dete zaista najviše želi, a ne ono za šta mislite da sigurno upada.
Računar raspoređuje učenike prema broju bodova i redosledu želja. Ako učenik ima dovoljno bodova za prvu želju, biće raspoređen tamo. Ako nema, sistem proverava drugu želju, pa treću, i tako redom.
Zbog toga lista želja treba da bude pametno sastavljena:
- Na vrhu treba da budu škole i smerovi koje dete najviše želi.
- U sredini treba da budu realne opcije, u skladu sa brojem bodova.
- Pri kraju treba staviti sigurnije opcije, kako dete ne bi ostalo neraspoređeno.
Portal „Moja srednja škola“ omogućava roditeljima da provere podatke za učenika, podnesu elektronsku listu opredeljenja i prate važne informacije o upisu.
Najčešće greške roditelja pri upisu
1. Gledaju samo prošlogodišnji prag
Prošlogodišnji broj bodova je koristan, ali nije dovoljan. Ako je neko prošle godine upisao određeni smer sa 78 bodova, to ne znači da će i ove godine 78 bodova biti dovoljno.
2. Stavljaju „sigurnu školu“ na prvo mesto
Ovo je česta greška. Ako dete na prvo mesto stavi školu koju ne želi mnogo, ali za koju misli da je sigurna, može se dogoditi da baš tu bude raspoređeno, iako bi možda imalo dovoljno bodova i za bolju želju.
3. Ne popune dovoljno želja
Lista želja treba da bude dovoljno široka. Bolje je navesti više dobro promišljenih opcija nego samo nekoliko želja.
4. Biraju školu samo po bodovima
Nije svaka škola dobar izbor samo zato što ima visok prag. Važno je gledati i interesovanja deteta, radne navike, udaljenost škole, predmete koji se uče, mogućnosti za dalje školovanje i zanimanja za koja se dete priprema.
5. Roditelji biraju umesto deteta
Roditelji treba da pomognu, objasne, usmere i zaštite dete od loših odluka, ali ne bi trebalo da potpuno preuzmu izbor. Srednju školu će pohađati dete, ne roditelj.
Koliko bodova je „dovoljno“?
Ne postoji jedan odgovor za sve učenike.
Za neke trogodišnje obrazovne profile dovoljan je manji broj bodova. Za popularne četvorogodišnje smerove, medicinske škole, IT smerove, gimnazije i specijalizovana odeljenja često je potreban mnogo veći broj bodova.
Važno je da roditelji ne posmatraju bodove samo kao broj, već kao deo šire slike:
- šta dete voli,
- u čemu je dobro,
- kakve radne navike ima,
- da li želi kasnije na fakultet,
- da li mu više odgovara gimnazija ili stručna škola,
- da li je spremno za zahtevan program.
Nekada dete sa 90 bodova može pogrešiti ako upiše smer koji ga ne zanima. Isto tako, dete sa 70 bodova može napraviti odličan izbor ako pronađe školu koja odgovara njegovim sposobnostima i planovima.
Šta roditelji mogu da urade pre popunjavanja liste želja?
Pre konačne odluke, roditelji mogu da pomognu detetu na nekoliko praktičnih načina.
Prvo, izračunajte trenutni broj bodova što realnije. Uzmite uspeh iz šestog i sedmog razreda, procenite uspeh iz osmog i dodajte očekivane bodove sa završnog ispita.
Drugo, napravite tri grupe škola:
| Grupa | Značenje |
|---|---|
| Željene škole | Dete ih najviše želi, ali možda zahtevaju više bodova |
| Realne škole | U skladu su sa očekivanim brojem bodova |
| Sigurnije škole | Dete ima velike šanse da ih upiše |
Treće, razgovarajte sa detetom o tome šta zaista želi. Neka pitanje ne bude samo: „Gde možeš da upadneš?“, već i: „Gde ćeš moći da učiš, napreduješ i budeš zadovoljan?“
Posebna pažnja: specijalizovana odeljenja i škole sa prijemnim ispitom
Neke škole i odeljenja imaju dodatne prijemne ispite. To mogu biti specijalizovana odeljenja za matematiku, fiziku, računarstvo, jezike, umetničke škole, muzičke škole, baletske škole i drugi posebni programi.
Kod takvih škola pravila bodovanja mogu biti drugačija, jer se pored uspeha iz škole i završnog ispita vrednuje i prijemni ispit. Zato je za ove smerove važno na vreme proveriti uslove konkursa i kalendar aktivnosti.
Prema kalendaru na portalu „Moja srednja škola“, za školsku 2025/2026. godinu prijemni ispiti se polažu od 8. do 17. maja 2026, završni ispit od 15. do 17. juna 2026, lista želja se popunjava 23. i 24. juna, a konačni rezultati raspodele objavljuju se 29. juna 2026. godine.
Za kraj
Bodovanje za upis u srednju školu nije komplikovano kada se razloži na jednostavne delove. Učenik može da ostvari najviše 60 bodova na osnovu uspeha iz šestog, sedmog i osmog razreda i najviše 40 bodova na završnom ispitu.
Međutim, dobar izbor škole ne zavisi samo od bodova. Bodovi pokazuju gde dete može da konkuriše, ali interesovanja, sposobnosti, radne navike i planovi za budućnost pokazuju gde dete zaista može da bude uspešno.
Zato je najbolji pristup kombinacija tri stvari: realno izračunavanje bodova, pametno popunjavanje liste želja i iskren razgovor sa detetom. Kada roditelji razumeju sistem, a dete razume sebe, izbor srednje škole postaje mnogo sigurniji i mirniji proces.
