Jedna od najtežih situacija za roditelje i osmake jeste trenutak kada dete ima veliku želju, ali broj bodova pokazuje da ta škola ili smer možda nisu realni. Dete je razočarano, roditelj zabrinut, a cela porodica oseća pritisak jer se bliži popunjavanje liste želja.
U takvoj situaciji važno je znati jedno: manjak bodova ne znači kraj puta. To ne znači da dete nije sposobno, da je „sve propalo“ ili da više nema dobar izbor. To samo znači da je potrebno mirno, pametno i realno napraviti sledeći korak.
Izbor srednje škole jeste važan, ali nije jedina odluka koja određuje detetovu budućnost. Postoji više puteva do istog cilja, a ponekad dete baš kroz drugačiji put pronađe bolju, realniju i zdraviju opciju za sebe.
Prvo smirite situaciju
Kada dete shvati da možda nema dovoljno bodova za željenu školu, reakcije mogu biti različite. Neko plače, neko se ljuti, neko ćuti, neko kaže: „Onda neću ništa da upišem.“
Roditelj tada ima važnu ulogu. Prva reakcija roditelja ne treba da bude panika, kritika ili prebacivanje.
Izbegavajte rečenice:
- „Lepo sam ti govorio da učiš.“
- „Sad vidiš šta si uradio.“
- „Od te škole nema ništa.“
- „Moraćeš šta ti ostane.“
Takve rečenice dodatno ruše samopouzdanje. Dete već oseća razočaranje. U tom trenutku mu je potrebna podrška, a ne osuda.
Bolje je reći:
„Razumem da ti je teško. Hajde da zajedno vidimo koje opcije imamo. Sigurno postoji dobar put.“
Ova rečenica ne daje lažnu nadu, ali daje detetu osećaj da nije samo.
Proverite da li zaista nema dovoljno bodova
Pre nego što zaključite da dete nema šanse, potrebno je pažljivo proveriti podatke.
Roditelji često gledaju prošlogodišnji prag i odmah donesu zaključak. Na primer, ako je prošle godine za neki smer trebalo 86 bodova, a dete ima 83, roditelj može pomisliti da nema nikakve šanse.
Međutim, prag se svake godine menja. Zavisi od broja učenika koji konkurišu, njihovih bodova, popularnosti smera i broja slobodnih mesta. Nekada prag poraste, nekada padne.
Zato prošlogodišnji broj bodova treba posmatrati kao orijentaciju, a ne kao konačnu presudu.
Ako razlika nije velika, na primer jedan, dva ili tri boda, željeni smer se može staviti na listu želja, ali ne sme biti jedina opcija.
Praktično pravilo:
Ako dete želi školu za koju mu malo nedostaje bodova, može je staviti visoko na listu, ali ispod nje obavezno treba dodati realne i sigurnije izbore.
Ne brišite želju odmah
Jedna od čestih grešaka jeste da roditelji odmah izbace školu sa liste jer misle da dete nema dovoljno bodova.
Ako je škola detetova velika želja, a razlika u bodovima nije ogromna, nema razloga da se ta želja ne nađe na listi. Redosled želja služi upravo tome: prvo se navode škole koje dete najviše želi, a zatim realnije i sigurnije opcije.
Naravno, treba biti razuman. Ako dete ima 65 bodova, a za smer je prethodnih godina bilo potrebno oko 90, tada je verovatnoća mala. Ali čak i tada roditelj može pažljivo objasniti detetu:
„Možemo da napišemo ovu školu kao želju, ali moramo imati i druge dobre opcije, jer je važno da ne ostaneš bez izbora.“
Na taj način se želja ne ponižava, ali se uvodi realnost.
Napravite tri kruga izbora
Kada dete želi školu za koju možda nema dovoljno bodova, najbolje je napraviti tri grupe škola.
| Grupa | Šta znači |
|---|---|
| Prva grupa | Škole i smerovi koje dete najviše želi, čak i ako su malo iznad trenutnih bodova |
| Druga grupa | Realne opcije koje odgovaraju bodovima, interesovanjima i sposobnostima deteta |
| Treća grupa | Sigurnije opcije koje dete može da prihvati i u kojima može da napreduje |
Ovakav pristup smanjuje stres. Dete vidi da njegova želja nije odbačena, ali i da porodica ne rizikuje sve samo zbog jedne škole.
Važno je da u trećoj grupi ne budu škole koje dete nikako ne želi. Sigurnija opcija ne znači „bilo šta“, već nešto što je prihvatljivo i smisleno.
Razlikujte školu od cilja
Dete često misli da postoji samo jedan put do cilja. Na primer:
- „Ako ne upišem tu gimnaziju, neću moći na fakultet.“
- „Ako ne upišem medicinsku, nikad neću raditi u zdravstvu.“
- „Ako ne upišem taj IT smer, neću moći da se bavim računarima.“
- „Ako ne upišem tu školu, sve je propalo.“
To najčešće nije tačno.
Mnoge oblasti imaju više puteva. Dete može do sličnog cilja doći kroz drugu školu, drugi smer, dodatno učenje, kurseve, sekcije, takmičenja, privatni rad, kasniji izbor fakulteta ili prekvalifikaciju.
Zato je važno pitanje:
„Šta je pravi cilj – baš ta škola ili oblast koja te zanima?“
Ako dete želi školu zbog oblasti, roditelj može pomoći da se pronađu slični smerovi.
Na primer:
| Ako dete želi… | Može razmotriti i… |
|---|---|
| IT smer | drugi računarski ili elektrotehnički smer, gimnaziju uz dodatno učenje programiranja |
| medicinsku školu | gimnaziju, hemijsko-medicinske profile, kasnije fakultet iz srodne oblasti |
| ekonomsku školu | administrativne, finansijske, komercijalne ili poslovne smerove |
| gimnaziju | drugi gimnazijski smer, kvalitetnu stručnu školu uz plan za fakultet |
| umetničku školu | dizajnerske smerove, kurseve, portfolio, kreativne sekcije |
Cilj je da dete shvati da jedan zatvoren ulaz ne znači da su sva vrata zatvorena.
Razgovarajte o tome zašto baš ta škola
Pre nego što tražite alternativu, važno je razumeti zašto dete želi baš tu školu.
Pitajte ga:
- Šta ti se najviše dopada kod te škole?
- Da li ti se dopada smer ili društvo koje tamo ide?
- Da li znaš šta se tamo uči?
- Šta želiš posle te škole?
- Da li bi želeo/la sličan smer u drugoj školi?
- Da li ti je važniji naziv škole ili oblast koju bi učio/la?
Ova pitanja pomažu da se otkrije prava motivacija.
Ako dete želi školu samo zato što je popularna ili zato što tamo idu drugari, možda je lakše pronaći bolju opciju. Ako je dete zaista zainteresovano za određenu oblast, onda treba tražiti slične smerove.
Ne predstavljajte drugu opciju kao poraz
Roditelji često, nesvesno, drugu školu predstave kao utešnu nagradu:
„Ako ne upadneš tamo, moraćeš ovde.“
Dete tada drugu opciju doživljava kao kaznu ili poraz.
Umesto toga, drugu opciju treba predstaviti kao drugačiji, ali vredan put.
Na primer:
„Ova škola možda nije bila prva želja, ali ima dobar smer, predmete koji ti odgovaraju i može da te pripremi za ono što želiš kasnije.“
ili:
„Možda nećeš krenuti putem koji si prvo zamislio, ali i ovaj put može da te dovede do dobrog cilja.“
Način na koji roditelj govori o alternativi mnogo utiče na to kako će je dete prihvatiti.
Pogledajte srodne smerove
Ako dete nema dovoljno bodova za željeni smer, potražite srodne obrazovne profile. Nekada roditelji i deca znaju samo za najpopularniji smer, a ne znaju da postoje slični profili koji mogu biti veoma dobri.
Na primer, dete želi najtraženiji IT smer, ali nema dovoljno bodova. Možda postoji drugi smer u elektrotehničkoj školi koji takođe uključuje računare, mreže, elektroniku ili programiranje.
Dete želi medicinsku školu, ali nema dovoljno bodova za najtraženiji profil. Možda postoje drugi zdravstveni, laboratorijski ili srodni smerovi u istom ili drugom gradu.
Dete želi određenu gimnaziju, ali nema dovoljno bodova. Možda postoji druga gimnazija ili stručna škola koja bolje odgovara njegovom interesovanju.
Praktičan savet:
Ne tražite samo „istu školu sa manje bodova“. Tražite sličnu oblast, slične predmete i realan put ka cilju.
Proverite mogućnost prebacivanja kasnije, ali ne gradite plan samo na tome
Neki roditelji odmah pomisle: „Upisaće nešto drugo, pa ćemo ga kasnije prebaciti.“
Prebacivanje iz škole u školu ponekad jeste moguće, ali ne treba ga predstavljati kao siguran plan. Zavisi od slobodnih mesta, uspeha učenika, razlike u nastavnim planovima, odluke škole i drugih okolnosti.
Zato nije dobro upisati smer koji dete ne želi samo sa idejom: „Lako ćemo se prebaciti.“
Bolje je izabrati školu u kojoj dete zaista može da funkcioniše, čak i ako kasnije bude postojala mogućnost promene.
Pomozite detetu da sačuva samopouzdanje
Kada dete nema dovoljno bodova za željenu školu, lako može pomisliti da nije dovoljno dobro. Posebno ako njegovi drugari imaju više bodova ili ako se u okruženju mnogo govori o „jakim“ školama.
Roditelj treba da pomogne detetu da razume razliku između rezultata i vrednosti deteta.
Broj bodova pokazuje uspeh u određenom sistemu bodovanja. On ne pokazuje celokupnu vrednost deteta, njegove talente, trud, dobrotu, kreativnost, sposobnost da napreduje ili budući uspeh.
Možete reći:
„Bodovi jesu važni za upis, ali oni nisu mera tvoje vrednosti. Sada tražimo najbolji mogući put za tebe.“
Ova poruka je detetu veoma važna.
Ne upoređujte dete sa drugima
U ovakvim situacijama poređenje može biti posebno bolno.
Izbegavajte:
- „Vidiš da je Marko mogao.“
- „Ana je imala dovoljno bodova.“
- „Da si učio kao drugi, sada ne bismo brinuli.“
- „Svi tvoji drugovi su bolje prošli.“
Poređenje ne pomaže detetu da donese bolju odluku. Samo povećava stid, ljutnju ili povlačenje.
Bolje je fokusirati se na sledeći korak:
„Hajde da vidimo koje su tvoje najbolje opcije sa bodovima koje imaš.“
Uključite dete u traženje rešenja
Roditelji nekada, iz brige, preuzmu celu situaciju. Oni traže škole, prave listu, odlučuju, a dete se samo povuče.
Bolje je da dete učestvuje. To ne znači da ga treba ostaviti samo, već da mu treba dati aktivnu ulogu.
Možete mu dati zadatak:
- da pronađe tri slična smera,
- da pogleda predmete u tim školama,
- da napiše šta mu se dopada kod svake opcije,
- da označi koje škole nikako ne želi,
- da napravi svoju listu prioriteta.
Kada dete učestvuje u rešenju, lakše prihvata konačan izbor.
Kako razgovarati ako je dete razočarano?
Dete možda neće odmah biti spremno za razuman razgovor. Nekada mu prvo treba vreme da se smiri.
Možete reći:
„Vidim da si razočaran/a. To je normalno. Ne moramo sada odmah da odlučimo, ali ćemo zajedno pronaći dobro rešenje.“
Kada se emocije smire, razgovor može biti konkretniji:
„Hajde da napišemo šta ti je važno kod škole: predmeti, društvo, udaljenost, mogućnost fakulteta, praksa, atmosfera. Onda ćemo tražiti škole koje to imaju.“
Ovakav pristup prebacuje dete iz stanja razočaranja u stanje rešavanja problema.
Ne pravite od škole „poslednju šansu“
Roditelji ponekad, iz najbolje namere, preuveličaju značaj jedne škole. Govore da je to „najbolja prilika“, „jedini pravi izbor“ ili „škola koja otvara sva vrata“. Ako dete onda nema dovoljno bodova, oseća kao da je izgubilo budućnost.
Važno je govoriti realno:
- dobra škola jeste važna,
- ali dete može napredovati i u drugoj školi,
- mnogo zavisi od rada, navika i podrške,
- uspeh se ne završava upisom,
- srednja škola je važan korak, ali nije jedini korak.
Dete treba da zna da njegova budućnost ne zavisi samo od jednog spiska i jednog praga bodova.
Napravite plan za naredne četiri godine
Ako dete ne upiše prvu želju, to ne znači da treba samo „preživeti“ srednju školu. Naprotiv, može se napraviti plan.
Na primer:
- ako želi IT, može dodatno učiti programiranje,
- ako želi medicinu, može jačati biologiju i hemiju,
- ako želi gimnazijski put, može ozbiljno raditi opšte predmete,
- ako želi umetnost, može graditi portfolio,
- ako želi fakultet, može na vreme pratiti uslove prijemnog ispita.
Roditelj može reći:
„Možda nismo dobili prvu školu, ali možemo napraviti plan da i iz ove škole ideš ka svom cilju.“
To detetu vraća osećaj kontrole.
Kada potražiti dodatnu pomoć?
Ako dete veoma teško podnosi razočaranje, potpuno odbija razgovor, ima osećaj da je „sve propalo“ ili ne prihvata nijednu realnu opciju, korisno je uključiti još nekoga.
To može biti:
- razredni starešina,
- školski psiholog,
- pedagog,
- nastavnik kome dete veruje,
- stručnjak za profesionalnu orijentaciju.
Nekada detetu pomogne kada čuje mirno objašnjenje od osobe koja nije roditelj. Profesionalna orijentacija može biti posebno korisna ako dete ne zna koje srodne opcije bi mu odgovarale.
Šta ako dete ipak ne upiše željenu školu?
Ako se desi da dete ne upiše prvu želju, roditelj treba da pomogne da se nova škola ne doživi kao kazna.
Prvih nekoliko nedelja srednje škole može biti osetljivo. Dete se privikava, upoznaje nove profesore, nove drugove i nove predmete. Važno je pratiti kako se oseća, ali ne stalno ponavljati: „Eto, da si upisao ono što si hteo…“
Umesto toga, pomozite mu da u novoj školi pronađe dobre strane:
- dobre predmete,
- novo društvo,
- nastavnike koji ga podržavaju,
- sekcije,
- praksu,
- mogućnosti za takmičenja,
- put ka daljem školovanju.
Nekada dete tek kasnije shvati da škola koju je upisalo nije bila loš izbor, već samo drugačiji od prvobitnog plana.
Optimistična poruka za dete
Ako biste detetu rekli samo jednu stvar, neka to bude:
„Možda nisi tamo gde si prvo želeo/la, ali i dalje možeš stići tamo gde želiš da budeš.“
Ova poruka je važna jer odvaja trenutni rezultat od budućeg razvoja.
Mnoga deca se pronađu tek u srednjoj školi. Neka promene interesovanja. Neka kroz drugu školu otkriju novu oblast. Neka kasnije upišu fakultet koji nisu ni planirala. Neka razviju veštine van škole i postanu veoma uspešna.
Zato ne treba jednu prepreku pretvarati u kraj puta.
Za kraj
Kada dete želi školu za koju nema dovoljno bodova, roditelj treba da bude smiren oslonac. Nije vreme za paniku, prebacivanje ili odustajanje. Vreme je za realnu procenu, traženje srodnih opcija i pametno popunjavanje liste želja.
Ako razlika u bodovima nije velika, željena škola može ostati na listi, ali ispod nje treba staviti realne i sigurnije izbore. Ako je razlika velika, treba pomoći detetu da razume da postoje i drugi putevi do sličnog cilja.
Najvažnije je da dete ne izgubi samopouzdanje. Bodovi odlučuju o upisu, ali ne odlučuju o celom životu. Uz podršku roditelja, dobar plan i spremnost da se prihvati drugačiji put, dete može pronaći školu u kojoj će napredovati, razvijati se i graditi svoju budućnost.
