Jedna od najvećih prednosti učenja preko video-lekcija i digitalne učionice jeste to što dete može da vrati lekciju više puta. U klasičnoj nastavi, kada nastavnik nešto objasni, objašnjenje traje tog trenutka. Ako je učenik bio umoran, zbunjen, odsutan ili mu je samo trebalo malo više vremena, lako se desi da propusti najvažniji deo.
Kod video-lekcije situacija je drugačija. Dete može da zastane, vrati deo koji nije razumelo, ponovo pogleda objašnjenje i nastavi tek kada mu postane jasnije. To nije slabost. Naprotiv, to je jedan od najboljih načina da se gradivo zaista razume.
Svako dete uči drugačijim tempom
U učionici svi učenici slušaju isto objašnjenje u isto vreme. Nastavnik mora da vodi računa o celom odeljenju, o planu časa, o vremenu i o tome da obradi predviđeno gradivo. Neko dete razume odmah, neko posle drugog primera, a nekome je potrebno da se istom objašnjenju vrati više puta.
To ne znači da je dete manje sposobno. To samo znači da mu je potreban drugačiji ritam.
Neka deca brže shvate teoriju, ali sporije rešavaju zadatke. Neka dobro računaju, ali im treba više vremena da razumeju šta se u zadatku traži. Neka razumeju na času, ali kod kuće, kada ostanu sama pred sveskom, više nisu sigurna kako da krenu.
Zato je veoma korisno kada lekcija ne „pobegne“. Kada dete može da je vrati, ono dobija priliku da uči svojim tempom.
Ponavljanje nije gubljenje vremena
Mnogi učenici misle da je dovoljno da nešto čuju jednom. Ako nije jasno iz prvog puta, odmah zaključe: „Ja ovo ne znam“ ili „Ovo je teško.“
Ali učenje često ne funkcioniše tako. Ponekad je potrebno da dete čuje objašnjenje dva, tri ili više puta da bi se sve povezalo. Prvi put samo upozna gradivo. Drugi put već prepoznaje važne delove. Treći put počinje da razume zašto se nešto radi baš tim redosledom.
To posebno važi za matematiku i fiziku. U ovim predmetima nije dovoljno zapamtiti rešenje jednog zadatka. Važno je razumeti postupak. A postupak se najbolje usvaja kada dete može da se vrati na deo koji mu nije jasan.
Ponavljanje nije znak da dete ne zna. Ponavljanje je normalan deo učenja.
Dete može da zaustavi lekciju kad god poželi
Na času učenik ne može uvek da zaustavi nastavnika. Možda ga je sramota da pita. Možda se plaši da će drugovi pomisliti da ne zna. Možda misli da je pitanje „glupo“. Zbog toga često ćuti, iako mu nije jasno.
Kod video-lekcije nema tog pritiska. Dete može da pauzira snimak, razmisli, prepiše postupak, pogleda primer još jednom i tek onda nastavi dalje.
To je velika prednost.
Učenik tada ne mora da prati tuđi tempo. Ne mora da se pravi da razume. Ne mora da žuri. Ima prostor da zastane baš tamo gde mu je potrebno.
A često je baš taj mali zastoj ono što pravi razliku između površnog učenja i pravog razumevanja.
Vraćanje lekcije pomaže kod zadataka
Kod zadataka je najčešći problem to što dete ne zna kako da počne. Gleda zadatak, zna da je nešto slično rađeno, ali ne može da se seti prvog koraka.
Kada ima mogućnost da vrati lekciju, dete može ponovo da pogleda urađen primer. Može da vidi kako se zapisuje šta je dato, kako se bira formula, kako se postavlja račun i kako se proverava rezultat.
To je posebno korisno kod zadataka iz fizike, matematike, hemije i drugih predmeta gde se gradivo nadovezuje jedno na drugo.
Na primer, u fizici dete može da vrati deo gde se objašnjava:
kako se zapisuje dato i traženo,
kada se koristi određena formula,
kako se pretvaraju merne jedinice,
zašto rezultat mora imati jedinicu.
Kada to pogleda više puta, postupak mu polako postaje poznat. Tada zadatak više ne izgleda kao nešto potpuno novo, već kao problem koji se može rešavati korak po korak.
Dete postaje samostalnije
Jedan od ciljeva učenja nije samo da dete dobije bolju ocenu, već i da nauči kako da uči.
Kada dete ima lekciju kojoj može da se vrati, ono ne mora odmah da zove roditelja, druga ili nastavnika. Prvo može samo da pokuša da pronađe odgovor.
To razvija samostalnost.
Umesto da kaže: „Ne znam“, dete može da kaže: „Vratiću objašnjenje i pogledaću još jednom.“ To je ogromna promena u načinu razmišljanja.
Učenik tada uči da problem nije kraj, već signal da treba ponovo pogledati, zastati i pokušati drugačije.
Takva navika je korisna ne samo za školu, već i za kasnije učenje u životu.
Manje stresa za dete, ali i za roditelje
Roditelji često kažu da kod kuće nastane nervoza kada dete ne razume lekciju. Roditelj pokušava da objasni, dete se iznervira, pa se učenje pretvori u raspravu.
Kada dete ima jasno objašnjenje koje može da vrati više puta, pritisak je manji. Roditelj ne mora uvek da preuzima ulogu nastavnika. Dete ima materijal koji može samostalno da koristi, a roditelj može da bude podrška, a ne neko ko stalno mora da objašnjava gradivo.
To mnogo znači, naročito kada roditelj nije siguran u školsko gradivo ili kada nema dovoljno vremena da svakodnevno prolazi lekcije sa detetom.
Video-lekcija tada postaje mirna pomoć kod kuće.
Dobro je za decu koja su bila odsutna sa časa
Ako dete izostane iz škole zbog bolesti, putovanja, takmičenja ili nekog drugog razloga, često mu je teško da nadoknadi propušteno. U svesci vidi naslov i nekoliko zapisa, ali ne čuje objašnjenje koje je nastavnik dao.
A baš objašnjenje često pravi najveću razliku.
Kada postoji lekcija koju može da pogleda od početka do kraja, dete lakše nadoknađuje propušteno. Ne mora da nagađa šta je važno. Može da prati objašnjenje, zaustavlja snimak, zapisuje i vraća delove koji su teži.
Na taj način izostanak ne mora da postane veliki problem.
Korisno je i za bolju pripremu pred kontrolni
Pred kontrolni učenici često shvate da im neki delovi gradiva nisu potpuno jasni. Tada je veoma korisno da imaju gde da se vrate.
Umesto da samo listaju svesku i pokušavaju da se sete šta je nastavnik govorio, mogu ponovo da pogledaju objašnjenje. Mogu da obnove lekciju od početka ili da se vrate samo na deo koji im pravi problem.
Na primer:
Ako ne razumeju zadatak, vrate urađen primer.
Ako su zaboravili formulu, vrate deo sa objašnjenjem formule.
Ako greše u jedinicama, pogledaju deo gde se objašnjava pretvaranje.
To je mnogo korisnije od učenja napamet neposredno pred kontrolni.
Dete dobija osećaj sigurnosti
Kada dete zna da može ponovo da pogleda lekciju, oseća se sigurnije. Ne mora sve da zapamti odmah. Ne mora da se plaši da je nešto propustilo zauvek.
Taj osećaj sigurnosti mnogo znači učenicima koji su nesigurni, stidljivi ili lako odustaju.
Kada znaju da imaju mogućnost da se vrate na objašnjenje, deca češće pokušavaju. A kada češće pokušavaju, više uče.
Sigurnost ne dolazi samo iz toga što dete „sve zna“, već i iz toga što zna gde može da pronađe pomoć kada zapne.
Nije cilj da dete samo gleda lekcije
Važno je reći i ovo: samo gledanje lekcija nije dovoljno.
Dete ne treba pasivno da gleda video kao crtani film. Najbolje je da uz lekciju ima svesku, olovku i da aktivno prati. Kada nastavnik reši zadatak, dete treba da zastane i pokuša da uradi sličan primer. Kada se pojavi nova formula, treba da je zapiše i razume šta svako slovo znači.
Video-lekcija je najbolja kada dete:
pažljivo sluša,
zapisuje najvažnije,
pauzira kada treba,
vraća nejasan deo,
samo rešava zadatke posle gledanja.
Tada lekcija zaista ima efekta.
Kako roditelj može da pomogne?
Roditelj ne mora da sedi pored deteta sve vreme. Dovoljno je da pomogne u stvaranju dobre navike.
Može da pita dete:
Koji deo lekcije ti nije bio jasan?
Da li si vratio objašnjenje još jednom?
Da li si zapisao formulu?
Možeš li sada svojim rečima da objasniš šta si naučio?
Da li si probao da uradiš zadatak bez gledanja rešenja?
Ova pitanja ne stvaraju pritisak, već pomažu detetu da uči aktivno.
Zaključak
Dobro je da dete može da vrati lekciju više puta zato što učenje nije isto za svako dete. Nekome je dovoljno jedno objašnjenje, nekome su potrebna tri. Neko razume teoriju, ali zapne na zadatku. Neko zna na času, ali kod kuće izgubi sigurnost.
Mogućnost da se lekcija zaustavi, vrati i ponovo pogleda daje detetu vreme da razume. A razumevanje je mnogo važnije od brzog prelaska gradiva.
Kada dete uči svojim tempom, bez žurbe i straha, ono ne samo da lakše savladava lekciju, već postaje samostalnije, sigurnije i spremnije za nove izazove.
Zato vraćanje lekcije nije korak unazad. To je često najbolji put napred.
