Fizika u osmom razredu povezuje pojave koje učenici svakodnevno vide i čuju, ali im sada daje jasno naučno objašnjenje. Zašto se ljuljaška njiše? Kako nastaje zvuk? Zašto se u ogledalu vidimo, a kroz prizmu nastaje duga? Odgovori na ova pitanja nalaze se u gradivu koje učenici najčešće obrađuju tokom prvog polugodišta.
Ovaj deo fizike je veoma zanimljiv, ali zahteva razumevanje pojmova, pažljivo posmatranje ogleda i redovno vežbanje. Učenik ne treba da pamti velike definicije bez smisla. Važnije je da ume da objasni pojavu svojim rečima, prepozna je u svakodnevnom životu i pravilno primeni znanje u zadatku.
Redosled nastavnih jedinica može se neznatno razlikovati od škole do škole, ali sledeće oblasti čine osnovu uspešnog rada iz fizike u osmom razredu do kraja prvog polugodišta.
Oscilatorno kretanje – kretanje koje se ponavlja
Oscilatorno kretanje je kretanje koje se ponavlja oko ravnotežnog položaja. Učenik ga može prepoznati na mnogim primerima:
ljuljaška u parku;
klatno sata;
teg okačen o oprugu;
žica gitare kada je povučemo;
vibraција telefona.
Učenik treba da razume nekoliko osnovnih pojmova:
ravnotežni položaj – položaj oko koga telo osciluje;
amplituda – najveće udaljenje tela od ravnotežnog položaja;
period – vreme za koje se izvrši jedna cela oscilacija;
frekvencija – broj oscilacija u jednoj sekundi.
Važno je da dete poveže period i frekvenciju. Ako telo brže osciluje, za isto vreme izvrši više oscilacija, pa mu je frekvencija veća.
Talasi – prenošenje energije kroz sredinu
Kada se na vodi pojave krugovi posle bačenog kamenčića, vidimo talas. Talasi nastaju i kada zatresemo konopac, kada se zemlja zatrese tokom zemljotresa ili kada zvuk putuje od izvora do našeg uha.
Učenik treba da razume ključnu ideju: talas prenosi energiju, ali ne prenosi materiju na isti način.
Ako se, na primer, plovak nalazi na vodi dok talasi prolaze, on se uglavnom pomera gore-dole, ali ne putuje zajedno sa talasom do obale. Talas prenosi energiju kroz vodu, dok čestice vode osciluju oko svojih položaja.
Osnovne veličine koje se povezuju sa talasima su:
amplituda;
talasna dužina;
period;
frekvencija;
brzina prostiranja talasa.
U zadacima je važno da učenik pažljivo pročita šta je dato i u kojim jedinicama. Fizika je mnogo lakša kada se ne preskaču koraci.
Zvuk nastaje vibriranjem
Zvuk je pojava koju učenici svakodnevno doživljavaju, ali tek u osmom razredu uče kako nastaje i kako se širi.
Zvuk nastaje kada telo vibrira. Kada zategnemo žicu gitare, udarimo u zvono ili govorimo, neki deo tela vibrira i izaziva oscilovanje čestica vazduha. Te promene zatim dolaze do našeg uha, a mi ih čujemo kao zvuk.
Učenik bi trebalo da zna:
da zvuk ne može da se širi kroz vakuum;
da se zvuk širi kroz čvrsta tela, tečnosti i gasove;
da visina tona zavisi od frekvencije;
da jačina zvuka zavisi od amplitude oscilovanja;
da se zvuk može odbijati, što objašnjava pojavu odjeka.
Dobar primer je munja i grom. Svetlost do nas stiže mnogo brže od zvuka, zato najpre vidimo munju, a tek zatim čujemo grom.
Zaštita sluha je deo znanja iz fizike
Tema zvuka nije važna samo zbog zadataka. Ona je povezana i sa zdravljem. Predugo slušanje glasne muzike preko slušalica može da ošteti sluh.
Učenik treba da razume da prejak zvuk nije samo neprijatan, već može biti štetan. To je dobar primer kako fizika pomaže da donosimo odgovorne odluke u svakodnevnom životu.
Svetlost se prostire pravolinijski
Svetlost nam omogućava da vidimo predmete, ali se u fizici proučava kao pojava sa jasnim zakonitostima.
Učenik treba da zna da se svetlost u homogenoj sredini prostire pravolinijski. Zbog toga nastaju senke, polusenke i pomračenja.
Ovaj princip možemo uočiti kada sunčeva svetlost prolazi kroz roletne, kada predmet zakloni svetlost lampe ili kada posmatramo senku drveta na trotoaru.
Važno je razlikovati:
izvore svetlosti, kao što su Sunce, sijalica ili sveća;
tela koja sama ne svetle, ali odbijaju svetlost;
providna, poluprovidna i neprovidna tela.
Odbijanje svetlosti i ogledala
Kada svetlost padne na ogledalo, ona se odbija. Ova pojava naziva se odbijanje svetlosti.
Učenik treba da razume osnovni zakon odbijanja: ugao pod kojim svetlost pada na ogledalo jednak je uglu pod kojim se odbija.
Ne mora svako dete odmah lako da crta zrake svetlosti, ali uz vežbanje treba da ume da:
nacrta normalu na ogledalo;
prikaže upadni i odbijeni zrak;
uoči odnos uglova;
objasni kako nastaje lik u ravnom ogledalu.
Ogledala nisu samo deo kupatila. Koriste se u periskopima, retrovizorima, optičkim uređajima i mnogim drugim predmetima.
Prelamanje svetlosti i boje
Svetlost može promeniti pravac kada prelazi iz jedne sredine u drugu, na primer iz vazduha u vodu. Ta pojava naziva se prelamanje svetlosti.
Zbog prelamanja slamčica u čaši vode izgleda „prelomljeno”, a predmet u vodi može delovati bliže površini nego što zaista jeste.
Učenici upoznaju i činjenicu da se bela svetlost može razložiti na više boja. Prizma razlaže belu svetlost, pa nastaje spektar boja. Duga je lep primer takve pojave u prirodi.
Najvažnije je da dete ne uči samo nabrajanje boja, već da razume da je bela svetlost složena.
Kako učiti fiziku u osmom razredu?
Najbolji način učenja nije da se odjednom pročita mnogo stranica. Dobro je raditi kratko, ali redovno:
Pročitati lekciju i podvući ključne pojmove.
Povezati svaku pojavu sa primerom iz života.
Pogledati ogled, simulaciju ili crtež.
Nacrtati skicu kada zadatak to zahteva.
Rešiti nekoliko zadataka istog tipa.
Proveriti jedinice i rezultat.
Kod svetlosnih pojava posebno pomažu crteži, a kod oscilacija i talasa primeri iz svakodnevnog života. Učenik koji razume pojavu lakše pamti i formulu.
Kada je potrebno dodatno vežbanje?
Dodatni rad je koristan ako učenik:
meša period i frekvenciju;
ne razume razliku između oscilovanja i talasnog kretanja;
teško povezuje visinu tona i frekvenciju;
ne ume da objasni nastanak odjeka;
ima problem sa crtanjem zraka svetlosti;
meša odbijanje i prelamanje svetlosti.
Osmom razredu je posebno važno da učenik ne odlaže pitanja. Gradivo se nadovezuje, a nekoliko razjašnjenih nedoumica na vreme često spreči mnogo veći problem pred kontrolni zadatak.
Fizika u osmom razredu pokazuje da nauka nije samo u udžbeniku. Ona je u muzici koju slušamo, u odjeku koji čujemo, u dugi posle kiše, u ogledalu i u svakoj senci koju vidimo. Kada učenik to prepozna, fizika postaje mnogo zanimljivija i razumljivija.