Fizika u sedmom razredu donosi važan korak napred. Učenici više ne posmatraju samo pojave i ne mere jednostavne veličine, već uče da objasne zašto se telo kreće, kako se njegovo kretanje menja i kakvu ulogu u tome ima sila.
Do kraja prvog polugodišta učenik ne mora da zna svaku definiciju napamet. Najvažnije je da razume osnovne pojmove, ume da poveže formulu sa fizičkom pojavom i rešava zadatke postupno, bez preskakanja koraka.
Redosled tema može se neznatno razlikovati od škole do škole, ali sledeća znanja čine osnovu gradiva iz fizike u sedmom razredu.
Učenik treba da razlikuje osnovne vrste kretanja
Kretanje je promena položaja tela u odnosu na drugo telo. To zvuči jednostavno, ali je važno da učenik ume da uoči u odnosu na šta se telo kreće.
Na primer, učenik koji sedi u autobusu miruje u odnosu na sedište, ali se kreće u odnosu na drvo pored puta. Zato se u fizici uvek pita: „U odnosu na šta posmatramo kretanje?”
Učenik bi trebalo da razlikuje:
pravolinijsko i krivolinijsko kretanje;
ravnomerno i promenljivo kretanje;
put koji telo pređe i vreme za koje se kretanje odvija.
Dobro razumevanje ovih pojmova pomaže kasnije kod brzine, ubrzanja i sila.
Brzina nije isto što i „brzo kretanje”
Jedna od najvažnijih fizičkih veličina u sedmom razredu jeste brzina. Učenik treba da razume da brzina pokazuje koliki put telo pređe za određeno vreme.
Osnovna formula je:
v = s / t
gde je:
v – brzina;
s – pređeni put;
t – vreme.
Važno je da učenik ne ubacuje brojeve u formulu bez razmišljanja. Najpre treba da proveri da li zna put i vreme, zatim da jedinice budu odgovarajuće, pa tek onda da računa.
Osnovna jedinica za brzinu je metar u sekundi, ali se u svakodnevnom životu često koristi kilometar na čas. Učenik treba da ume da prepozna obe jedinice i da zna kada je potrebno njihovo pretvaranje.
Ubrzanje – promena brzine
Kada telo menja brzinu, kaže se da se kreće promenljivo. Ako automobil polazi sa semafora, biciklista ubrzava ili voz počinje da koči, njihova brzina se menja.
Ubrzanje pokazuje koliko se brzina promeni za određeno vreme. Učenik ne mora odmah da rešava veliki broj složenih zadataka, ali treba da razume osnovnu ideju:
ako se brzina povećava, telo ubrzava;
ako se brzina smanjuje, telo usporava;
promena brzine zavisi od vremena u kome se ona dešava.
Dobar primer iz svakodnevnog života je vožnja bicikla. Kada učenik jače pritisne pedale, brzina se povećava. Kada zakoči, brzina se smanjuje.
Sila i njeno delovanje
Sila je uzrok promene kretanja tela ili njegove deformacije. Učenik treba da prepozna silu u svakodnevnim situacijama:
guranje kolica;
povlačenje sanki;
šutiranje lopte;
kočenje bicikla;
istezanje opruge.
Sila može da pokrene telo, zaustavi ga, promeni mu brzinu ili pravac kretanja. Može i da promeni oblik tela, kao kada se sabija sunđer ili isteže gumica.
Važno je da učenik zna da sila ima intenzitet, pravac i smer. Sila se meri dinamometrom, a njena merna jedinica je njutn.
Zbir sila i ravnoteža
Na jedno telo često deluje više sila istovremeno. Na primer, knjiga koja stoji na stolu miruje, ali na nju deluje sila Zemljine teže nadole i sila podloge nagore.
Učenik treba da razume jednostavne situacije:
ako se sile međusobno uravnoteže, telo može da miruje ili da se kreće ravnomerno;
ako sile nisu uravnotežene, kretanje tela se menja.
Ovo je dobar trenutak da dete nauči da fizika ne opisuje pojave „odokativno”, već ih objašnjava pažljivim posmatranjem i zaključivanjem.
Osnovni zakoni kretanja
Tokom gradiva o kretanju i sili učenici se susreću sa zakonima koji objašnjavaju vezu između sile i kretanja.
Najvažnije je da razumeju suštinu:
telo zadržava stanje mirovanja ili ravnomernog kretanja ako na njega ne deluje neuravnotežena sila;
što je sila veća, promena kretanja može biti veća;
za istu silu lakše je promeniti kretanje lakšeg nego masivnijeg tela;
sile u prirodi često deluju u paru – kada guramo zid, i zid deluje silom na nas.
Ove ideje ne treba učiti kao suve rečenice. Najbolje se pamte kroz primere: vožnju bicikla, skok iz autobusa, guranje kolica ili udaranje lopte.
Kako rešavati zadatke iz fizike u sedmom razredu?
Zadaci postaju složeniji nego u šestom razredu, ali postupak ostaje isti. Učenik treba da razvije naviku da radi redom:
Pažljivo pročita zadatak.
Izdvoji poznate podatke.
Zapiše oznake i merne jedinice.
Odredi šta se traži.
Izabere odgovarajuću formulu.
Uvrsti podatke sa jedinicama.
Napiše rezultat i proveri da li ima smisla.
Najčešće greške nisu posledica neznanja, već žurbe: pogrešno prepisan broj, izostavljena jedinica ili formula koja ne odgovara traženoj veličini.
Kako roditelj može da pomogne?
Roditelj ne mora da rešava zadatke umesto deteta. Mnogo korisnije je da postavlja pitanja koja podstiču razmišljanje:
Šta se u zadatku traži?
Koje podatke već znaš?
Kojom formulom možeš da povežeš te podatke?
Da li su jedinice dobre?
Da li rezultat deluje realno?
Kada učenik sam objasni postupak, on zapravo proverava svoje razumevanje. Ako negde zastane, lako se vidi koji deo treba dodatno vežbati.
Kada je potrebno dodatno vežbanje?
Dodatni rad je koristan ako učenik:
meša put, brzinu i vreme;
ne ume da pretvara jedinice brzine;
teško razlikuje ravnomerno i promenljivo kretanje;
ne razume kako sila utiče na telo;
u zadacima ne zna odakle da počne.
Redovno vežbanje od dvadesetak minuta nekoliko puta nedeljno često daje bolje rezultate od dugog učenja pred kontrolni zadatak.
Fizika u sedmom razredu uči dete ne samo formulama već i načinu razmišljanja. Kada učenik nauči da posmatra pojavu, izdvoji bitne podatke i rešava problem korak po korak, fizika postaje logična, zanimljiva i mnogo lakša.