Polazak u šesti razred donosi novi predmet koji mnogim učenicima deluje ozbiljno i zahtevno – fiziku. Ipak, fizika nije zbir formula koje treba naučiti napamet. Ona pomaže deci da razumeju svet oko sebe: zašto se tela kreću, kako pravilno nešto izmeriti, zašto je važno koristiti odgovarajuće jedinice i kako da svoje zaključke potkrepe merenjem.
Do kraja prvog polugodišta učenik ne treba da zna „sve napamet”. Mnogo je važnije da razume osnovne pojmove, ume pažljivo da pročita zadatak i pravilno primeni ono što je naučio.
Redosled nastavnih tema može se neznatno razlikovati od škole do škole, ali su sledeća znanja i veštine osnova dobrog početka u fizici.
Učenik treba da razume šta proučava fizika
Na početku je važno da dete shvati da fizika nije nešto udaljeno od svakodnevnog života. Fizika proučava pojave koje vidimo svakoga dana: kretanje automobila, padanje predmeta, svetlost, zvuk, zagrevanje vode, električnu energiju i mnogo toga drugog.
Učenik bi trebalo da ume da navede nekoliko primera primene fizike u svakodnevnom životu. Na primer:
zašto se bicikl kreće kada okrećemo pedale;
kako merimo vreme i rastojanje;
zašto nam je potreban sigurnosni pojas u automobilu;
kako radi vaga;
zašto je važno pravilno proceniti brzinu i rastojanje.
Kada dete fiziku poveže sa stvarnim situacijama, ona prestaje da bude apstraktan predmet.
Fizičke veličine i merne jedinice
Jedna od najvažnijih veština u šestom razredu jeste razumevanje fizičkih veličina i njihovih mernih jedinica.
Učenik treba da zna da je fizička veličina osobina tela ili pojave koja može da se izmeri. To mogu biti dužina, vreme, masa, zapremina i druge veličine koje se tokom godine obrađuju.
Posebnu pažnju treba posvetiti jedinicama. Nije dovoljno znati da je dužina „5”. Potrebno je reći da li je to 5 centimetara, 5 metara ili 5 kilometara.
Učenik bi trebalo da prepoznaje osnovne merne jedinice:
metar, centimetar i kilometar za dužinu;
sekunda, minut i čas za vreme;
kilogram i gram za masu;
litar i kubni metar za zapreminu;
njutn za silu, kada se obrađuje sila.
Ovo znanje je važno jer se veliki broj grešaka u fizici javlja upravo zbog pogrešno zapisanih ili nepretvorenih jedinica.
Pretvaranje jedinica bez žurbe
Pretvaranje jedinica je mesto na kome mnogi učenici izgube sigurnost. Razlog nije to što je fizika teška, već što dete često pokušava da zapamti postupak bez razumevanja odnosa među jedinicama.
Učenik šestog razreda treba postepeno da savlada osnovna pretvaranja, na primer:
1 m = 100 cm;
1 km = 1 000 m;
1 kg = 1 000 g;
1 h = 60 min;
1 min = 60 s.
Dobar savet je da dete ne radi pretvaranje „u glavi” kada nije sigurno. Neka najpre napiše odnos među jedinicama, zatim proveri da li iz veće jedinice prelazi u manju ili obrnuto, pa tek onda izračuna.
Tačnost je u fizici važnija od brzine.
Merenje i korišćenje mernih instrumenata
Fizika nije samo rad u svesci. Ona podrazumeva posmatranje, merenje i zaključivanje.
Do kraja prvog polugodišta učenik bi trebalo da ume da koristi ili prepozna namenu osnovnih mernih instrumenata:
lenjira i merne trake;
štoperice ili sata;
vage;
merne posude;
dinamometra, kada se obrađuje sila.
Veoma je važno da dete pažljivo očitava vrednost sa skale. Pre nego što zapiše rezultat, treba da pogleda koja je najmanja podela instrumenta i u kojim jedinicama je rezultat izražen.
Na primer, kada meri dužinu lenjirom, učenik treba da obrati pažnju na to da li meri u milimetrima, centimetrima ili metrima. Tako se razvija preciznost, ali i navika da se rezultat proveri pre zapisivanja.
Sila i njeno delovanje
U okviru uvodnog gradiva učenici se susreću i sa pojmom sile. Dete treba da razume da sila može da promeni kretanje tela ili njegov oblik.
Sila može:
da pokrene telo koje miruje;
da zaustavi telo koje se kreće;
da promeni brzinu ili pravac kretanja;
da promeni oblik tela.
Jednostavni primeri pomažu da učenik ovo zapamti: šutiranje lopte, otvaranje vrata, zatezanje opruge, guranje stola ili kočenje bicikla.
Najvažnije je da učenik ne nauči samo definiciju, već da ume da prepozna delovanje sile u konkretnoj situaciji.
Kako treba rešavati zadatke iz fizike?
U šestom razredu zadaci iz fizike su prilika da dete nauči red i postupak. Dobro je da uvek radi po istim koracima:
Pažljivo pročita zadatak.
Izdvoji poznate podatke.
Zapiše merne jedinice.
Izabere odgovarajući postupak.
Izračuna rezultat.
Proveri da li rezultat ima smisla.
Učenik ne treba da preskače zapisivanje postupka. Čak i kada je zadatak lak, uredno zapisani podaci i jedinice pomažu da se greška uoči na vreme.
Šta roditelj može da uradi kod kuće?
Roditelj ne mora da zna fiziku da bi bio dobra podrška. Dovoljno je da dete podstakne da objasni šta je radilo na času i da ga pita:
Šta ste danas merili?
Koju ste jedinicu koristili?
Gde to možemo videti u svakodnevnom životu?
Možeš li da mi objasniš kako si došao do rezultata?
Kada dete nekome objašnjava lekciju, ono proverava koliko je zaista razume. Ako ne ume da objasni jednostavnim rečima, verovatno mu je potrebno još malo ponavljanja.
Kada je potrebno dodatno vežbanje?
Dodatno vežbanje je korisno ako učenik:
meša merne jedinice;
ne ume da pretvara jedinice;
ne razlikuje fizičku veličinu od merne jedinice;
ima teškoću da pročita podatke iz zadatka;
brzo odustaje čim naiđe na zadatak sa više koraka.
Važno je reagovati na vreme. Kratko, redovno vežbanje dva ili tri puta nedeljno mnogo je delotvornije od višesatnog učenja pred kontrolni zadatak.
Fizika u šestom razredu postavlja temelje za naredne godine. Kada učenik sada nauči da meri pažljivo, koristi jedinice pravilno i razmišlja korak po korak, kasnije će mnogo lakše savladavati složenije lekcije i zadatke.
Dobar početak u fizici nije pitanje talenta. On nastaje kroz radoznalost, razumevanje i redovan rad.