Učenje fizike kroz igru može pomoći učenicima da apstraktne pojmove povežu sa konkretnim situacijama, aktivno primene znanje i lakše razumeju zbog čega se određena formula koristi.
Kada učenik samo pročita lekciju, može steći utisak da je gradivo razumeo. Tek kada pokuša da predvidi rezultat, reši problem ili objasni fizičku pojavu, postaje jasno koliko je njegovo znanje zaista upotrebljivo.
Edukativna igra nije zamena za učenje. Njena vrednost je u tome što učenika postavlja u aktivnu ulogu. Umesto da samo prima informacije, učenik donosi odluke, proverava posledice i uči iz svojih pokušaja.
U igrici Physics Challenge znanje fizike koristi se za rešavanje izazova i obnovu grada. Učenik povezuje kretanje, sile, ravnotežu, rad, energiju i druge fizičke pojave sa konkretnim problemima.
Pokreni besplatnu igricu Physics Challenge
Zašto učenici ponekad teško razumeju fiziku?
Fizika zahteva povezivanje više veština. Učenik treba da razume pojavu, prepozna fizičke veličine, pravilno koristi merne jedinice, izabere obrazac i proceni da li dobijeni rezultat ima smisla.
Teškoće se često javljaju kada učenik:
uči formule napamet;
ne razume značenje fizičkih veličina;
ne povezuje lekciju sa stvarnim pojavama;
preskače pretvaranje mernih jedinica;
odmah traži gotov postupak;
plaši se greške;
nema dovoljno prilika da samostalno primeni znanje.
Ako učenik pamti samo oblik formule, lako će je zaboraviti ili pogrešno primeniti. Ako razume pojavu koju formula opisuje, moći će da se snađe i u zadatku koji ranije nije video.
Učenje kroz igru može da napravi vezu između teorijskog znanja i njegove praktične primene.
Šta znači učiti kroz igru?
Učenje kroz igru ne znači da je dovoljno uključiti bilo koju igricu i očekivati da će učenik automatski naučiti gradivo.
Dobra edukativna igra treba da ima jasan obrazovni cilj. Učenik treba da koristi određeno znanje kako bi rešio problem, napredovao ili ostvario zadati rezultat.
Tokom takve aktivnosti učenik:
upoznaje problem;
razmatra moguće postupke;
bira rešenje;
proverava rezultat;
uočava posledice svoje odluke;
menja postupak ako je potrebno;
objašnjava šta je naučio.
Igra pruža okruženje u kojem je učenik spremniji da pokuša ponovo. Ponavljanje se ne doživljava samo kao dodatni zadatak, već kao novi pokušaj da se savlada izazov.
Aktivno učenje umesto pasivnog posmatranja
Učenik može pažljivo da sluša objašnjenje i da ipak ne bude sposoban da samostalno reši problem. Razlog je to što prepoznavanje tuđeg postupka nije isto što i samostalna primena znanja.
Kod aktivnog učenja učenik mora nešto da uradi sa informacijama koje je dobio.
Može da:
predvidi šta će se dogoditi;
uporedi dve situacije;
promeni određenu veličinu;
objasni rezultat;
pronađe grešku;
izabere odgovarajući obrazac;
predloži drugačije rešenje.
Kada učenik donese odluku i vidi njen rezultat, lakše uočava vezu između uzroka i posledice.
Na primer, nije isto pročitati da brzina utiče na put kočenja i pokušati da bezbedno zaustavimo vozilo u simuliranoj situaciji. U drugom slučaju učenik neposredno uočava posledice povećanja brzine.
Zašto su problemski izazovi važni?
Problemski zadatak ne daje učeniku unapred čitav postupak. On predstavlja situaciju koju treba razumeti i rešiti.
Učenik najpre mora da odgovori na nekoliko pitanja:
Šta je problem?
Šta mi je poznato?
Šta treba da odredim?
Koji podaci su važni?
Koji fizički zakon opisuje situaciju?
Kako mogu da proverim odgovor?
Ovakav pristup razvija sposobnost razmišljanja, a ne samo ponavljanja naučenog postupka.
Problemski izazovi mogu imati više oblika:
računski zadatak;
ogled;
simulacija;
predviđanje ishoda;
upravljanje virtuelnom mašinom;
analiza greške;
poređenje više mogućih rešenja.
Physics Challenge koristi elemente igre kako bi problemskim zadacima dao jasan cilj i smisao u okviru šire misije.
Kako igra povećava motivaciju?
Motivacija učenika raste kada on razume cilj aktivnosti i može da prati svoj napredak.
U klasičnom zadatku cilj je često samo pronaći broj koji treba zapisati na kraju postupka. U igrici tačan rezultat omogućava da se pokrene sistem, osposobi mašina ili otvori sledeći deo misije.
Igra može podstaći motivaciju pomoću:
jasnog cilja;
vidljivog napretka;
neposredne povratne informacije;
postepenog povećavanja težine;
mogućnosti ponovnog pokušaja;
osećaja samostalnosti;
povezivanja zadatka sa pričom.
Važno je, međutim, da elementi igre ne potisnu obrazovni cilj. Učenik ne treba samo da traži najbrži način da prođe nivo. Potrebno je da razume zbog čega je njegovo rešenje uspelo.
Zašto je neposredna povratna informacija korisna?
Kod klasičnog domaćeg zadatka učenik ponekad čeka do sledećeg časa da sazna da li je tačno radio. Do tada može više puta ponoviti isti pogrešan postupak.
Digitalna aktivnost može odmah pokazati da li je određena odluka dovela do očekivanog rezultata.
Povratna informacija je najkorisnija kada učeniku ne daje samo gotov odgovor, već ga podstiče da razmisli:
koji korak je bio pogrešan;
da li je izabrao odgovarajuću formulu;
da li je pravilno uneo podatke;
da li je pretvorio merne jedinice;
da li je rezultat realan.
Cilj nije da učenik nasumično pokušava dok ne pogodi. Cilj je da posle svakog pokušaja razume nešto više o problemu.
Zašto je greška važan deo učenja?
Učenici često izbegavaju teže zadatke jer se plaše da će pogrešiti. Ako grešku doživljavaju kao dokaz da ne znaju fiziku, mogu izgubiti motivaciju.
Učenje kroz igru može pomoći da se greška predstavi kao deo procesa rešavanja problema.
Posle neuspešnog pokušaja učenik može da zastane i postavi sebi pitanja:
Šta sam očekivao da će se dogoditi?
Šta se zaista dogodilo?
U čemu se ta dva ishoda razlikuju?
Koju pretpostavku treba da promenim?
Koje znanje mi nedostaje?
Ovako se razvija istraživački način razmišljanja. Greška više nije samo netačan odgovor, već informacija koja pomaže da se dođe do boljeg rešenja.
Naravno, igra treba da spreči besmisleno nasumično biranje odgovora. Učenik treba da bude podstaknut da razmisli pre sledećeg pokušaja.
Kako igra pomaže da se formule razumeju?
Formula predstavlja sažeto zapisanu vezu između fizičkih veličina. Ako učenik ne razume tu vezu, formula mu izgleda kao niz slova koji treba zapamtiti.
Kroz konkretnu situaciju učenik može da uoči:
koje veličine se menjaju;
koje veličine ostaju iste;
kako promena jedne veličine utiče na rezultat;
zašto je određeni obrazac potreban;
da li dobijena vrednost ima smisla.
Na primer, učenik može da primeti da je za podizanje težeg tereta potrebna veća sila, da udaljeniji teret stvara veći moment sile ili da snažnija mašina isti rad obavlja za kraće vreme.
Kada posmatra posledicu promene podataka, formula dobija značenje.
Povezivanje igre sa ogledima
Digitalna igra ne treba da zameni stvarne oglede. Najbolji rezultat dobija se kada se različiti načini učenja međusobno povežu.
Učenik može najpre da izvede jednostavan ogled, zatim da prouči simulaciju, a posle toga da primeni znanje u problemskoj igri.
Na primer:
učenik pušta autić niz rampu;
posmatra kako nagib utiče na kretanje;
meri pređeni put ili vreme;
objašnjava rezultat;
primenjuje zaključak u digitalnom izazovu.
Stvarni ogled omogućava neposredno iskustvo, dok digitalna aktivnost pruža mogućnost bezbednog ispitivanja situacija koje nije lako izvesti u učionici.
Ne možemo u školskoj laboratoriji upravljati pravim građevinskim kranom ili lansirati raketu, ali možemo proučavati fizičke zakone koji određuju njihov rad.
Učenje kroz igru kod kuće
Roditelji mogu koristiti edukativne igre kao dopunu učenju kod kuće. Najvažnije je da igranje ne postane samo još jedan zadatak koji dete mora da završi.
Dobro je odrediti kratko vreme za aktivnost, na primer 20 do 30 minuta. Posle igranja dete može da objasni jedan izazov koji mu je bio zanimljiv.
Roditelj može postaviti pitanja:
Šta je bio cilj zadatka?
Koji fizički zakon si koristio?
Šta ti je bilo najteže?
Da li si negde pogrešio?
Kako si ispravio grešku?
Gde se ova pojava vidi u stvarnom životu?
Nije potrebno da roditelj zna sve odgovore. Njegova uloga je da podstakne dete da objasni svoj postupak.
Kada učenik glasno objašnjava kako je rešio problem, lakše uočava nejasnoće u sopstvenom razmišljanju.
Učenje kroz igru na času
Nastavnik može da koristi kratke digitalne izazove u različitim delovima časa.
Na početku časa igra može poslužiti kao motivacija i uvod u novu oblast.
Tokom obrade gradiva može se koristiti za proveru predviđanja. Učenici najpre objašnjavaju šta očekuju, a zatim proveravaju rezultat.
Na kraju časa izazov može poslužiti kao kratka provera razumevanja.
Mogući oblici rada su:
samostalno rešavanje;
rad u paru;
rad u manjim grupama;
zajedničko rešavanje na projektoru;
poređenje različitih postupaka;
objašnjavanje grešaka;
kratka diskusija posle igranja.
Najvažniji deo aktivnosti često nije samo igranje, već razgovor koji sledi nakon njega.
Saradnja umesto nasumičnog takmičenja
Igre se često povezuju sa takmičenjem, ali učenje ne mora uvek da se zasniva na tome ko će prvi završiti zadatak.
Kod složenijih problema korisniji može biti rad u paru ili grupi. Učenici tada dele ideje, obrazlažu svoje predloge i zajedno procenjuju rešenja.
Jedan učenik može da čita zadatak, drugi da izdvaja podatke, a treći da proverava postupak.
Saradničko rešavanje problema razvija:
komunikaciju;
sposobnost obrazlaganja;
slušanje tuđih ideja;
zajedničko donošenje odluka;
odgovornost za rad grupe.
Nastavnik treba da vodi računa da svi učenici učestvuju, a ne da jedan član grupe rešava sve zadatke.
Kako sprečiti da igranje postane pogađanje?
Ako učenik može neograničeno i bez razmišljanja da bira odgovore, postoji mogućnost da do rešenja dođe slučajno.
Zbog toga učenika treba podstaći da pre svakog pokušaja napravi kratku pretpostavku.
Može zapisati:
očekivani rezultat;
razlog zbog kojeg ga očekuje;
obrazac koji će koristiti;
procenu približne vrednosti.
Posle pokušaja upoređuje očekivanje sa stvarnim ishodom.
Na taj način čak i pogrešan odgovor postaje koristan jer pokazuje gde se pretpostavka razlikovala od rezultata.
Jednostavan plan učenja kroz igru
Jedna aktivnost učenja fizike kroz igru može trajati oko 30 minuta.
Prvih pet minuta – podsećanje
Učenik kratko ponavlja osnovne pojmove i formule iz oblasti koju će vežbati.
Sledećih 15 minuta – rešavanje izazova
Učenik igra, pažljivo čita zadatke i zapisuje probleme kod kojih nije bio siguran.
Sledećih pet minuta – analiza grešaka
Vraća se na jedan ili dva problema i pokušava da objasni zbog čega je pogrešio.
Poslednjih pet minuta – zaključak
Zapisuje tri kratke stvari:
šta je danas razumeo;
šta još treba da ponovi;
gde se ta fizička pojava primenjuje.
Ovakav plan sprečava da aktivnost ostane samo zabava bez jasnog obrazovnog rezultata.
Kako prepoznati kvalitetnu edukativnu igru?
Kvalitetna edukativna igra treba da povezuje zabavu sa jasnim ciljem učenja.
Dobro je da:
zadaci odgovaraju uzrastu učenika;
znanje bude potrebno za napredovanje;
povratna informacija bude razumljiva;
greška omogućava novi pokušaj;
sadržaj bude naučno tačan;
učenik može da prati napredak;
igra ne podstiče samo nasumično pogađanje;
vizuelni elementi pomažu razumevanju;
ne postoje nepotrebna ometanja.
Najvažnije pitanje nije samo da li je igrica zabavna, već šta učenik tokom igranja razume i može da primeni.
Physics Challenge kao deo šireg učenja
Physics Challenge omogućava učenicima da znanje primene u problemskim situacijama. Igrica može biti posebno korisna posle učenja određene oblasti ili tokom ponavljanja.
Za sistematsko savladavanje gradiva učeniku su potrebni i jasna objašnjenja, primeri, zadaci, video-lekcije, provere znanja i podrška nastavnika.
Zbog toga igra najbolje rezultate daje kao deo šireg obrazovnog procesa.
Učenici kojima su potrebne kompletne lekcije, kvizovi, video-objašnjenja i interaktivni sadržaji mogu pogledati i Digitalnu učionicu Edukativnog centra Atom.
Od igre do stvarnog razumevanja
Učenje fizike kroz igru može povećati motivaciju, ali njegova najveća vrednost nije samo u tome što je učeniku zanimljivo. Važnije je to što učenik aktivno razmišlja, proverava pretpostavke i primenjuje znanje.
Dobro osmišljena aktivnost pomaže učeniku da:
razume fizičku pojavu;
poveže teoriju sa praksom;
razvija problemsko mišljenje;
uči iz grešaka;
samostalno donosi odluke;
objašnjava svoj postupak;
duže pamti naučeno.
Physics Challenge pretvara fiziku u misiju u kojoj znanje pokreće grad. Svaki uspešno rešen problem pokazuje učeniku da formula nije samo nešto što treba naučiti, već alat kojim može da objasni i promeni ishod.
