Kontrolni iz fizike mnogim učenicima deluje teško i pomalo zastrašujuće. Nije to zato što je fizika nemoguća, već zato što se često uči na pogrešan način. Fizika se ne uči kao pesmica napamet. Ona se razume, povezuje sa primerima iz života i vežba kroz zadatke.
Kao profesor fizike, često vidim istu situaciju: učenik pročita lekciju, nauči definicije, možda zapamti nekoliko formula i misli da je spreman. A onda na kontrolnom dobije zadatak koji je malo drugačije postavljen i nastane problem. Zato dobra priprema za kontrolni ne znači samo „preći lekciju“, već naučiti kako da razmišljaš dok rešavaš zadatke.
1. Nemoj učiti fiziku samo dan pred kontrolni
Ovo je najčešća greška. Dan pred kontrolni možeš da obnoviš gradivo, ali teško možeš tada prvi put da ga razumeš.
Mnogo je bolje da učiš pomalo, nekoliko dana ranije. Na primer:
- prvi dan pročitaj lekciju i podvuci najvažnije pojmove,
- drugi dan nauči formule i jedinice,
- treći dan rešavaj lakše zadatke,
- četvrti dan vežbaj teže zadatke,
- dan pred kontrolni samo ponovi ono što već znaš.
Kada se gradivo rasporedi na više dana, mozak ima vremena da ga „složi“. Tada fizika prestaje da izgleda kao gomila formula, a počinje da liči na priču koja ima smisla.
2. Prvo razumi pojmove, pa tek onda formule
Formula bez razumevanja je kao alat koji držiš u ruci, ali ne znaš čemu služi.
Na primer, ako učiš brzinu, nije dovoljno da znaš:
v = s / t
Treba da razumeš šta ta formula znači. Brzina pokazuje koliki put telo pređe za određeno vreme. Ako telo za isto vreme pređe veći put, ono ima veću brzinu. Ako isti put prelazi duže, brzina je manja.
Kada ovako razumeš formulu, mnogo lakše znaš kada treba da je upotrebiš.
Zato se uvek pitaj:
Šta ova fizička veličina pokazuje?
Od čega zavisi?
U kojoj jedinici se meri?
Gde ovo mogu da vidim u svakodnevnom životu?
Ako znaš da odgovoriš na ova pitanja, već si na dobrom putu.
3. Nauči oznake i merne jedinice
U fizici oznake i jedinice nisu sitnica. One su veoma važne.
Učenici često znaju formulu, ali pomešaju oznake. Na primer, ne razlikuju masu i težinu, put i vreme, silu i pritisak, napon i jačinu struje. Zbog toga zadatak krene pogrešno, iako učenik „zna formulu“.
Zato napravi malu tabelu:
| Fizička veličina | Oznaka | Merna jedinica |
|---|---|---|
| put | s | m |
| vreme | t | s |
| brzina | v | m/s |
| masa | m | kg |
| sila | F | N |
Ne mora tabela da bude velika. Dovoljno je da za svaku lekciju imaš pregled najvažnijih veličina.
Posebno obrati pažnju na pretvaranje jedinica. Ako u zadatku piše vreme u minutima, a formula traži sekunde, prvo moraš da pretvoriš minute u sekunde. To su male greške koje često odnesu mnogo poena.
4. Ne preskači teoriju
Mnogi učenici misle da je fizika samo rešavanje zadataka. Nije. Teorija je osnova za zadatke.
Ako ne znaš šta je gustina, nećeš razumeti zašto jedno telo pliva, a drugo tone. Ako ne znaš šta je sila trenja, teško ćeš razumeti zašto se telo usporava. Ako ne znaš šta je električna otpornost, formula iz električne struje biće ti samo skup slova.
Teoriju ne treba učiti napamet od reči do reči. Bolje je da je prepričaš svojim rečima.
Na primer, umesto da napamet ponavljaš definiciju, pokušaj ovako:
„Gustina pokazuje koliko je neka supstanca sabijena u određenoj zapremini. Ako dva tela imaju istu zapreminu, veće mase će biti ono koje ima veću gustinu.“
To je pravo razumevanje.
5. Rešavaj zadatke postupno
Kod zadataka iz fizike najvažnije je da ne žuriš. Ne moraš odmah da vidiš rešenje. Prvo lepo pročitaj zadatak.
Dobar postupak izgleda ovako:
- Pročitaj zadatak pažljivo.
- Zapiši šta je dato.
- Zapiši šta se traži.
- Pretvori jedinice ako je potrebno.
- Izaberi formulu.
- Zameni brojeve.
- Izračunaj.
- Napiši jedinicu uz rezultat.
- Proveri da li rezultat ima smisla.
Na primer, ako dobiješ da automobil ima brzinu 5000 m/s, odmah treba da ti bude sumnjivo. Rezultat možda jeste matematički izračunat, ali fizički nema smisla za običan automobil.
Fizika nije samo računanje. Fizika je i razmišljanje o tome da li rezultat odgovara stvarnosti.
6. Vežbaj zadatke različitog tipa
Nije dovoljno da uradiš samo jedan zadatak iz sveske i kažeš: „Znam.“
Na kontrolnom zadatak često neće biti potpuno isti. Možda će u jednom zadatku biti dato vreme i put, pa treba da izračunaš brzinu. U drugom će biti data brzina i vreme, pa treba da izračunaš put. U trećem će biti potrebno da prvo pretvoriš kilometre u metre ili minute u sekunde.
Zato je dobro da vežbaš zadatke u kojima se traže različite veličine.
Ako učiš formulu:
v = s / t
vežbaj i:
s = v · t
i:
t = s / v
Tako nećeš zavisiti od toga da li je zadatak isti kao primer iz sveske.
7. Obrati pažnju na zadatke koje je nastavnik radio na času
Velika je verovatnoća da će se na kontrolnom pojaviti zadaci slični onima koje ste radili na času. Ne moraju biti isti brojevi, ali način razmišljanja često jeste sličan.
Zato obavezno pregledaj:
- zadatke iz sveske,
- zadatke iz udžbenika koje ste radili,
- domaće zadatke,
- pitanja koja je nastavnik posebno naglašavao,
- greške koje ste ispravljali na času.
Ako je nastavnik više puta rekao: „Ovo je važno“, verovatno nije rekao slučajno.
8. Uči aktivno, ne samo gledanjem u knjigu
Samo čitanje lekcije često daje lažan osećaj znanja. Dok čitaš, sve ti deluje poznato. Ali kada zatvoriš knjigu, shvatiš da ne možeš samostalno da objasniš.
Zato uči aktivno.
Posle čitanja lekcije zatvori knjigu i pokušaj da odgovoriš:
Šta sam upravo naučio?
Koje su najvažnije formule?
Koje jedinice moram da znam?
Kako bih ovo objasnio drugu iz odeljenja?
Ako možeš nekome da objasniš gradivo jednostavno, to znači da ga dobro razumeš.
9. Napravi mali podsetnik
Pred kontrolni možeš napraviti jedan list papira sa najvažnijim stvarima. Ne da ga koristiš na kontrolnom, naravno, već da ti pomogne u učenju.
Na tom papiru mogu da stoje:
- najvažnije formule,
- oznake fizičkih veličina,
- merne jedinice,
- kratka objašnjenja pojmova,
- primer jednog urađenog zadatka.
Dok praviš taj podsetnik, ti zapravo učiš. Moraš da razmisliš šta je važno, šta se često koristi i šta ne smeš da zaboraviš.
10. Ne uči samo ono što ti je lako
Prirodno je da učenici vole da vežbaju ono što već znaju. To daje osećaj sigurnosti. Ali pravi napredak nastaje kada se vratiš na ono što ti je nejasno.
Ako ti ne ide pretvaranje jedinica, vežbaj baš to.
Ako ti nije jasna razlika između mase i težine, zaustavi se i razjasni.
Ako stalno grešiš kod formula, napiši ih više puta i objasni sebi šta svako slovo znači.
Nemoj bežati od onoga što ne znaš. Tu se kriju poeni koje možeš da osvojiš.
11. Dan pred kontrolni ne paniči
Dan pred kontrolni nije vreme za paniku. Tada treba da ponoviš gradivo, uradiš nekoliko zadataka i legneš na vreme.
Nema mnogo koristi od učenja do kasno u noć. Umoran mozak teže razmišlja, a fizika traži upravo razmišljanje.
Bolje je da spavaš dovoljno, dođeš odmoran i smiren. Često učenik zna mnogo više nego što pokaže, samo zato što se uplaši i požuri.
Na kontrolnom prvo uradi ono što znaš. To će ti dati sigurnost. Posle se vrati na teže zadatke.
12. Šta ako ne znaš neki zadatak?
Nemoj odmah odustati. Kreni od onoga što znaš.
Zapiši podatke.
Napiši formulu koja možda odgovara.
Pogledaj jedinice.
Razmisli šta se u zadatku dešava.
Čak i ako ne rešiš zadatak do kraja, možeš dobiti deo poena za dobar postupak. Prazan zadatak sigurno ne donosi poene, ali započet zadatak može da pokaže da razumeš deo problema.
13. Najčešće greške na kontrolnom iz fizike
Evo nekoliko grešaka koje učenici često prave:
- ne pročitaju zadatak pažljivo,
- ne zapišu šta je dato i šta se traži,
- zaborave da pretvore jedinice,
- pomešaju oznake fizičkih veličina,
- napišu rezultat bez merne jedinice,
- koriste pogrešnu formulu,
- ne proveravaju da li rezultat ima smisla,
- žure i prave računske greške.
Dobra vest je da se ove greške mogu izbeći. Potrebno je samo malo više pažnje i dobar način rada.
Za kraj
Za kontrolni iz fizike najbolje se priprema onaj učenik koji ne uči samo napamet, već pokušava da razume. Fizika nije predmet u kome treba zapamtiti što više rečenica, nego predmet koji nas uči da posmatramo, povezujemo i zaključujemo.
Kada učiš fiziku, nemoj se pitati samo: „Koja je formula?“
Pitaj se i: „Šta se ovde stvarno dešava?“
Ako razumeš pojmove, znaš jedinice, vežbaš zadatke i ne čekaš poslednji dan, kontrolni iz fizike postaje mnogo lakši. Ne moraš sve znati savršeno, ali moraš učiti pametno i redovno.
Fizika nije bauk. Ona postaje teška tek kada pokušamo da je naučimo napamet. Kada počnemo da je razumemo, postaje mnogo zanimljivija — i mnogo lakša.
