Mehanički rad
🎯 “Da li rad uvek znači trud? – Uvod u mehanički rad”
Zamisli da guraš tešku kutiju po podu. Uložiš snagu, znojiš se, ali kutija ne mrda. Da li si uradio bilo kakav rad? Po svakodnevnom razumevanju – naravno da jesi! Ali… fizika ima svoje stroge zakone, i ona kaže – nema pomeranja, nema rada! 🧠📏
Dobrodošli u svet mehaničkog rada – oblasti gde se trud ne meri po znoju, već po pomerenju i sili. Kroz ovu lekciju saznaćeš:
- Šta fizika podrazumeva pod radom i zašto nije dovoljno samo gurati.
- Od čega zavisi količina urađenog rada – da li je važnija sila ili put?
- Kako se rad piše, meri i preračunava – upoznaćeš nove jedinice poput džula i kilodžula.
- Naučićeš da računaš rad različitih sila: vučne, sile trenja, težine i normalne sile.
- Otkrićeš kada rad može biti negativan – i zašto je to korisno da znaš!
Ova lekcija ti neće samo pomoći da rešiš zadatke, već će ti pokazati kako fizika objašnjava svet oko nas – svaki put kada nešto podigneš, gurneš, povučeš ili pustiš da padne.
Zato zasuči rukave (barem u mislima) i krenimo da zajedno otkrivamo kako sila i kretanje zajedno stvaraju rad! 🚀📚💪
Pitanja i odgovori:
1. Šta je mehanički rad?
Mehanički rad je pomeranje tela pod dejstvom sile ili deformacija tela pod dejstvom sile.
2. Od čega zavisi mehanički rad?
Mehanički rad zavisi od dve veličine:
– Jačine sile (F)
– Dužine puta (S)
A = F · s
3. Koja je oznaka i merna jedinica za mehanički rad?
Oznaka za mehanički rad je A, a osnovna merna jedinica je džul (J).
1 J = 1 N · 1 m
4. Koje su merne jedinice za rad i kako se prebacuju?
Osnovna jedinica je džul (J), a koriste se i:
– kilodžul (kJ) → 1 kJ = 1000 J
– megadžul (MJ) → 1 MJ = 1 000 000 J
– miliđul (mJ) → 1 mJ = 0.001 J
5. Kako izračunavamo mehanički rad?
Kada sila deluje u pravcu kretanja, rad se računa formulom:
A = F · s
gde je F sila u njutnima (N), a S put u metrima (m).
6. Kako izračunavamo rad vučne sile, sile trenja, sile Zemljine teže, normalne sile i rezultujuće sile?
– Vučna sila: A = F · s (ako deluje u pravcu kretanja)
– Sila trenja: A = -Ftr · s (rad je negativan jer deluje suprotno)
– Sila Zemljine teže: A = m · g · h (ako telo pada ili se diže)
– Normalna sila: Rad je nula, jer deluje upravno na pravac kretanja
– Rezultujuća sila: A = Fᵣ · s (ukupni efekat svih sila)
7. Kada je rad pozitivan, a kada je negativan?
– Pozitivan rad: kada sila i pomeranje imaju isti pravac i smer
– Negativan rad: kada sila deluje suprotno od smera kretanja (npr. trenje)
Primer:
Na telo deluje vučna sila 20 N i pomeri ga 2 m. Masa tela je 0,5 kg, a koeficijent trenja 0,2. Odredi: rad vučne sile, rad sile trenja, rad rezultujuće sile, rad sile teže i rad normalne sile.
