Izbor srednje škole nekada je delovao jednostavnije. Dete završi osnovnu školu, pogleda se uspeh, broj bodova, najbliže škole i nekako se donese odluka. Danas je situacija mnogo složenija. Postoji veliki broj obrazovnih profila, smerova, gimnazijskih odeljenja, stručnih škola, IT smerova, medicinskih profila, dualnih modela obrazovanja i različitih mogućnosti za nastavak školovanja.
Zato se sve češće postavlja pitanje: da li je profesionalna orijentacija luksuz ili stvarna potreba?
Mnogi roditelji pomisle: „I mi smo birali školu bez toga, pa nam ništa ne fali.“ To je donekle tačno. Ali vreme u kojem deca danas biraju srednju školu drugačije je od vremena u kojem su birali njihovi roditelji. Danas deca imaju više mogućnosti, ali često i više zbunjenosti.
Zato profesionalna orijentacija nije luksuz. Ona je pomoć detetu i roditelju da odluka ne bude doneta napamet, pod pritiskom ili samo zato što „tamo idu drugovi“.
Šta je profesionalna orijentacija?
Profesionalna orijentacija je proces koji pomaže detetu da bolje razume sebe, svoja interesovanja, sposobnosti, radne navike i moguće pravce školovanja.
Ona ne treba da detetu „odredi sudbinu“. Njen cilj nije da neko kaže: „Ti moraš u ovu školu.“ Naprotiv, dobra profesionalna orijentacija treba da pomogne detetu da razmišlja zrelije i da izbor škole poveže sa sobom.
To znači da dete počinje da razume:
- šta ga zanima,
- šta mu dobro ide,
- kakav način učenja mu odgovara,
- da li više voli teoriju ili praksu,
- da li voli rad sa ljudima, računarima, brojevima, jezicima, prirodnim naukama, kreativnim zadacima ili tehnikom,
- koje škole i smerovi mogu da odgovaraju njegovom profilu.
Za roditelje, profesionalna orijentacija može biti korisna jer daje jasniju sliku. Umesto da se odluka zasniva samo na ocenama, bodovima i tuđim savetima, roditelj dobija osnovu za mirniji i realniji razgovor sa detetom.
Zašto deca često ne znaju šta žele?
Roditelji se ponekad iznenade kada dete u osmom razredu kaže: „Ne znam šta ću da upišem.“ Međutim, to je veoma česta i prirodna situacija.
Dete od 14 ili 15 godina još upoznaje sebe. Njegova interesovanja se menjaju. Nekada voli neki predmet zbog nastavnika, a ne zbog same oblasti. Nekada želi školu zato što tamo ide društvo. Nekada bira zanimanje koje mu zvuči moderno, ali ne zna šta ono zaista podrazumeva.
Na primer, dete može reći da želi IT smer jer voli telefone, igrice i računar. Ali ozbiljno školovanje u IT oblasti traži logiku, matematiku, upornost i spremnost da se problem rešava više puta dok se ne pronađe rešenje.
Drugo dete može reći da želi medicinsku školu jer mu to zvuči humano i sigurno. Ali možda ne razume da ta škola traži ozbiljno učenje biologije, hemije, stručnih predmeta, odgovornost, preciznost i spremnost za rad sa ljudima.
Zato nije dovoljno pitati dete: „Šta želiš?“ Mnogo je korisnije pomoći mu da razume šta određeni izbor stvarno znači.
Kada roditelji sami pokušavaju da odluče
Roditelji imaju veliko životno iskustvo i njihovo mišljenje je dragoceno. Međutim, roditeljska procena ponekad može biti obojena strahom, očekivanjima ili ličnim iskustvom.
Neki roditelji žele da dete upiše gimnaziju jer smatraju da je to „najbolji put“. Drugi insistiraju na stručnoj školi jer žele da dete što pre ima zanimanje. Neki roditelji guraju dete ka medicini, ekonomiji, IT smeru ili nekoj drugoj oblasti zato što veruju da je to sigurno za budućnost.
Problem nastaje kada se izgubi iz vida samo dete.
Pravo pitanje nije: „Koja škola je najbolja?“
Pravo pitanje je: „Koja škola je najbolja za moje dete?“
Profesionalna orijentacija pomaže upravo u tome. Ona vraća pažnju na dete, njegove osobine, interesovanja i realne mogućnosti.
Zašto profesionalna orijentacija nije luksuz?
Profesionalna orijentacija nije luksuz zato što loš izbor škole može imati ozbiljne posledice.
Ako dete upiše školu koja mu ne odgovara, može se javiti:
- pad motivacije,
- slabije ocene,
- otpor prema učenju,
- osećaj neuspeha,
- gubitak samopouzdanja,
- nezadovoljstvo školom,
- želja za prebacivanjem,
- sukobi sa roditeljima.
Naravno, nijedna profesionalna orijentacija ne može garantovati savršen izbor. Ali može smanjiti rizik da dete upiše školu potpuno suprotno svojim sklonostima.
To je slično kao kada roditelj kupuje detetu patike za sport. Može dete trčati i u bilo kojim patikama, ali ako su neudobne, pogrešan broj ili nisu za tu namenu, svaki korak postaje naporniji. Tako je i sa školom. Dete može završiti i školu koja mu ne odgovara, ali cena može biti mnogo veći umor, otpor i nezadovoljstvo.
Profesionalna orijentacija ne bira umesto deteta
Jedna važna zabluda jeste da profesionalna orijentacija treba da kaže tačno: „Upiši tu i tu školu.“
To nije dobra profesionalna orijentacija.
Dobra profesionalna orijentacija ne donosi odluku umesto deteta i roditelja. Ona daje smernice. Pokazuje koje oblasti detetu više odgovaraju, koje manje, gde postoje jače sklonosti, a gde bi moglo biti više teškoća.
Na kraju, porodica donosi odluku. Ali ta odluka tada nije zasnovana samo na osećaju, pritisku, društvu ili popularnosti škole, već na boljem razumevanju deteta.
Kada je profesionalna orijentacija posebno korisna?
Profesionalna orijentacija može biti korisna svakom detetu, ali je posebno važna u nekoliko situacija.
1. Dete ne zna šta želi
Ako dete često kaže „ne znam“, „svejedno mi je“ ili stalno menja mišljenje, profesionalna orijentacija može pomoći da se izbor suzi.
Cilj nije da dete odmah dobije jednu jedinu školu, već da se prepoznaju oblasti koje mu više odgovaraju.
2. Dete bira školu zbog drugova
Ovo je veoma česta situacija. Dete želi školu zato što tamo ide najbolji drug ili veći deo društva. Profesionalna orijentacija može pomoći da dete razdvoji potrebu za sigurnošću od stvarnih interesovanja.
Drugovi su važni, ali srednja škola traje četiri godine. Dete treba da izabere školu koja odgovara njemu, a ne samo njegovom društvu.
3. Roditelji i dete imaju različite želje
Roditelj želi gimnaziju, dete želi stručnu školu. Roditelj želi medicinsku, dete želi IT. Dete želi umetnički smer, roditelj misli da od toga „nema ništa“.
U takvim situacijama profesionalna orijentacija može smiriti razgovor. Umesto rasprave „ko je u pravu“, porodica dobija jasnije podatke o detetovim sklonostima.
4. Dete ima više interesovanja
Neka deca nisu neodlučna zato što ih ništa ne zanima, već zato što ih zanima mnogo toga. Na primer, dete voli biologiju, jezike, crtanje i rad sa ljudima. Tada nije lako izabrati pravac.
Profesionalna orijentacija može pomoći da se vidi šta je trenutno najizraženije i koji pravci mogu povezati više interesovanja.
5. Dete ima slabije samopouzdanje
Neka deca unapred odustaju od škola koje žele jer misle da nisu dovoljno dobra. Druga se plaše da neće uspeti, pa biraju „lakšu“ opciju, iako imaju potencijal za više.
Dobar razgovor i analiza mogu pomoći detetu da realnije sagleda svoje mogućnosti, bez preterivanja i bez potcenjivanja.
Profesionalna orijentacija i bodovi – šta je važnije?
Bodovi su važni jer odlučuju gde dete može da konkuriše. Ali bodovi ne govore sve.
Dete može imati dovoljno bodova za neku školu, ali to ne znači da je ta škola najbolji izbor. Takođe, dete može nemati dovoljno bodova za prvu želju, ali može pronaći srodnu opciju koja mu mnogo više odgovara nego što je na početku mislilo.
Zato profesionalna orijentacija i bodovi treba da idu zajedno.
Bodovi odgovaraju na pitanje: „Gde dete realno može da se upiše?“
Profesionalna orijentacija odgovara na pitanje: „Šta detetu zaista odgovara?“
Najbolja odluka nastaje kada se ova dva odgovora povežu.
Šta roditelji mogu da urade i pre profesionalne orijentacije?
Roditelji mogu mnogo pomoći detetu i kroz svakodnevni razgovor. Nije potrebno odmah početi sa pitanjem: „Šta ćeš da upišeš?“ To pitanje često stvara pritisak.
Bolja pitanja su:
- Koji predmeti ti najlakše idu?
- Koji predmeti su ti najzanimljiviji?
- Šta ti je najnapornije u školi?
- Da li više voliš da učiš iz knjige ili kroz praktičan rad?
- Da li voliš da radiš samostalno ili sa ljudima?
- Da li voliš zadatke koji imaju tačan postupak ili kreativne zadatke?
- Šta bi voleo/la da probaš?
- Koja zanimanja ti deluju zanimljivo i zašto?
- Šta nikako ne bi voleo/la da radiš?
Ova pitanja pomažu detetu da razmišlja o sebi, a ne samo o nazivima škola.
Najveće zablude o profesionalnoj orijentaciji
„To je samo za decu koja ne znaju šta hoće“
Nije tačno. Profesionalna orijentacija može biti korisna i deci koja misle da znaju šta žele. Ona može potvrditi izbor, ali i pokazati da je potrebno dodatno istraživanje.
„Test će tačno reći koju školu dete treba da upiše“
Ni ovo nije tačno. Test ili upitnik je samo pomoćno sredstvo. Važna je analiza rezultata, razgovor i povezivanje sa realnim mogućnostima školovanja.
„Roditelj najbolje zna, to nam ne treba“
Roditelj veoma dobro poznaje svoje dete, ali ga često gleda kroz emocije, brigu i očekivanja. Profesionalna orijentacija može doneti objektivniji ugao.
„Ako dete pogreši, sve je gotovo“
Nije gotovo. Ljudi menjaju interesovanja, škole, fakultete, zanimanja i pravce tokom života. Ali je ipak bolje pomoći detetu da prvu važnu odluku donese što promišljenije.
Kako izgleda koristan rezultat profesionalne orijentacije?
Dobar rezultat profesionalne orijentacije ne bi trebalo da bude samo rečenica: „Detetu odgovara ta škola.“
Mnogo korisnije je da roditelj i dete dobiju objašnjenje:
- koje oblasti su detetu najbliže,
- zašto mu određeni tip škole može odgovarati,
- koje osobine i interesovanja podržavaju taj izbor,
- na šta treba obratiti pažnju,
- koje škole ili smerove vredi istražiti,
- koje opcije mogu biti manje pogodne,
- kako dete može dalje da razvija svoje sposobnosti.
Takav izveštaj roditelju pomaže da bolje razume dete, a detetu daje osećaj da izbor ima smisla.
Profesionalna orijentacija kao investicija u mirniju odluku
Roditelji često ulažu u pripreme za malu maturu, privatne časove, zbirke zadataka, testove i dodatnu nastavu. Sve to ima smisla jer bodovi jesu važni.
Ali pored pitanja „koliko bodova dete ima“, važno je i pitanje „šta dete želi i šta mu odgovara“.
Profesionalna orijentacija je investicija u mirniju odluku. Ona može sprečiti da se dete upiše u školu samo zbog pritiska, društva, popularnosti ili pogrešne predstave o zanimanju.
Kada dete razume zašto bira određenu školu, ima veću šansu da bude motivisano, odgovorno i spremno da se potrudi.
Šta ako dete i posle orijentacije nije potpuno sigurno?
To je moguće i sasvim normalno. Profesionalna orijentacija ne mora uvek dati jedan konačan odgovor. Nekada ona suzi izbor sa deset mogućnosti na tri. Nekada pokaže da dete treba da istraži još dve oblasti. Nekada pomogne da se uklone opcije koje mu očigledno ne odgovaraju.
I to je veliki napredak.
Kod izbora srednje škole cilj nije da dete ima savršenu sigurnost. Cilj je da odluka bude dovoljno promišljena, realna i povezana sa detetom.
Za kraj
Profesionalna orijentacija nije luksuz. Ona je korisna podrška u trenutku kada dete i roditelji treba da donesu važnu odluku.
Ona ne odlučuje umesto porodice, ne garantuje savršen put i ne zamenjuje razgovor roditelja i deteta. Ali može pomoći da se izbor srednje škole donese mirnije, pametnije i sa više razumevanja.
U vremenu kada deca imaju mnogo mogućnosti, ali često malo jasne slike o sebi, profesionalna orijentacija može biti upravo ono što im treba: pomoć da ne biraju školu samo po društvu, popularnosti ili strahu, već po svojim sklonostima, sposobnostima i ciljevima.
Zato pitanje možda ne treba da glasi: „Da li je profesionalna orijentacija luksuz?“
Mnogo bolje pitanje je: „Možemo li sebi da priuštimo da dete ovako važnu odluku donese napamet?“
